ФИКЦИОНАЛНА ДЕЛА О ГОЛОМ ОТОКУ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ КОЈУ ПИШУ ЖЕНЕ / ЖЕНЕ КАО ГЛАВНЕ, ФИКЦИОНАЛИЗОВАНЕ ЈУНАКИЊЕ У РОМАНИМА О ГОЛОМ ОТОКУ

Липар 78 (2022), (стр. 63-96)

АУТОР(И): Славица Гароња Радованац

Е-АДРЕСА: sgaronja@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR78.063G

САЖЕТАК:

У раду се разматра феномен фикционализације теме Голог отока у романима (које, највећим делом, пишу жене), као својеврсне колективне и идеолошке трауме, која је у социјалистичкој Југославији била табу тема више од 40 година. Тему Голог отока у женском идеолошком роману започињу Биљана Јовановић (Душа, јединица моја, 1984) и Боба Благојевић (Скерлетна луда, 1991), али главни замах голооточке тематике, настаје деведесетих, са распадом Југославије, и нестанком идеолошке цензуре. Настанак ових романа делимо на дела књижевница које су голооточку тортуру лично доживеле (Ж. Лебл, В. Ценић, М. Жицина, Е. Панић-Нахир, аутопоетички исказ) и на остварења оних аутора који су, будући рођени знатно касније, ову тематику фиктивно обрадиле (Г. Залад, Д. Илић, Д. Гросман). Висок степен фикционализације у делима створио је од стварних имена, неколико упечатљивих литерарних јунакиња, чији смо степен фикционализације овде анализирали: Брана Марковић, Драгица Срзентић, Славка Погачаревић, Ева Панић Нахир, али и тип антихероине, тј. негативне јунакиње, у лику Марије Зелић, управнице логора на Голом отоку. Реч је о делима, који литерарним квалитетима треба да су много присутнији у нашој културној и књижевној свести.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Резолуција ИБ, Голи оток, женски роман, фикционализација, Голооточанке као књижевне јунакиње

ЛИТЕРАТУРА:

Извори
  • Гросман 2019: D. Grosman, Život se sa mnom mnogo poigrao, prevod sa hebrejskog Dušica Čvorić Stojanović, Beograd: Arhipelag.
  • Жицина 2002: М. Žicina, Sve, sve, sve, predgovor Drago Kekanović, dodatak: Razgovor s Milkom Žicinom (razgovarao Marko Nedić), Zagreb: SKD Prosvjeta.
  • Залад 2014: G. Zalad, Plava tišina, predgovor Dobrica Ćosić, Beograd: Evro-giunti. Илић 2016: D. Ilić, Eva: biografija Eve Nahir, Крагујевац: приватно издање.
  • Лебл 32009: Ž. Lebl , Ljubičica bela: dve i po godine u Jugo-gulagu za žene, Beograd: Čigoja.
  • Ценић 1994: В. Ценић, Кањец фиљма, Врање: Књижевна заједница Врања. Ценић 2001: В. Ценић, Иста прича, Врање: Књижевна заједница Врања.
Литература
  • Благојевић 22002: Б. Благојевић, Скерлетна луда: прва књига која се зове и друга књига, 2, Београд: Aлтера.
  • Гароња Радованац 2013: С. Гароња Радованац, „Писмо професорке Бране” у: Изидина копча, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Гароња  Радованац 2013: С. Гароња Радованац, „Срећан је онај ко уме толико да осећа” (разговор с Вером Ценић), у: Жене говоре: разговори са књижевним савременицама једног столећа, Београд: Алтера, 29–53.
  • Гароња Радованац 2013: С. Гароња Радованац, „Књижевна јунакиња 20. века и сведок не само једне епохе” (разговор са Драгицом Срзентић), у: Жене говоре, Београд: Алтера, 215–237.
  • Гароња Радованац 2011: С. Гароња Радованац, „Голи Оток и Резолуција Информбироа (ИБ) у српској књижевности коју пишу жене”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Матица српска, Нови Сад, књ. LIX, св. 3/2011, 663–679.
  • Гароња Радованац 2018: С. Гароња Радованац, „Голооточка тематика у женском идеолошком роману”, Сто година од оснивања Југославије: искуство српске књижевности, филозофије и културе. Излагања на 28. заседању Крушевачке филозофско-књижевне школе: Зборник радова крушевачке филозофско- књижевне школе, Културни центар Крушевац, Крушевац.
  • Гароња Радованац 2012: С. Гароња Радованац, „Резолуција Информбироа (ИБ) 1948. у српској књижевности коју пишу жене (Из рукописне заоставштине Милке Жицине)”, Књижевна историја, Београд, XLIV, 2012, бр. 147, 367–397.
  • Гароња Радованац 2017: С. Гароња Радованац, Жена и идеологија у српској књижевности, Крагујевац: ФИЛУМ.
  • Јовановић 1984: Б. Јовановић, Душа, јединица моја, Београд: БИГЗ.
  • Недић 2017: М. Недић, Повратак причи: огледи о савременој српској прози, Нови Сад: Академска књига.
  • Тешић 2002: Љ. Тешић, Терор у Титовим казаматима: сећања Веселина Поповића Макаренка, Београд: Мрљеш.
  • Тимченко 2014: Н. Тимченко, Психологија књижевне логорологије, приредила Драгана Бедов, Лесковац: Задужбина Николаја Тимченка.