КОМПАРАТИВНО ТУМАЧЕЊЕ НАРОДНИХ БАЈКИ „АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИНˮ И „БАШ-ЧЕЛИКˮ У НАСТАВНОМ КОНТЕКСТУ

Узданица XX 2 (2023) (стр. 129-142)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милица Т. Ћесаревић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: mcesarevic96@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica20.2.129C

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Рад отпочиње дијахронијским освртом на изабране методичке пер- спективе наставног проучавања народних бајки у контексту остваривања бројних на- ставних циљева. Затим се указује на значај индивидуализованог приступа у наставном тумачењу уз адекватан концепт диференцираних задатака и радних налога у три нивоа тежине за овако обликовану интерпретацију бајки „Аждаја и царев синˮ и „Баш-Челикˮ. Компаративнo разматрање, стављајући у центар интересовања слике зла и језичко-стил- ски образац понављања, обезбеђује увид у наративне поступке паралелизма, надовези- вања и уклапања, као и постепене фокализације, који воде детаљнијем сагледавању ком- позиционих аспеката. Поред истицања формалних обележја датих бајки, уочавањем и рашчитавањем етнолошког и антрополошког кода, указује се и на конотативне значењске потенцијале, који из њих произлазе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

народна бајка, понављање, слике зла, индивидуализована настава, методика наставе.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Башлар (2005): Г. Башлар, Поетика простора, Београд: Алеф, Чачак: Градац. Бетелхајм (2015): B. Betelhajm, Značenje bajki. Značenje i značaj bajki, Beograd: Nova knjiga plus, Podgorica: Nova knjiga.
  • Гербран, Шевалије (2009): A. Gerbran, Ž. Ševalije, Rečnik simbola. Mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi, Novi Sad: Stylos Art, Kiša.
  • Елијаде (2004): M. Elijade, Sveto i profano. Priroda religije, Beograd: Alnari, La- ćarak: Tabernakl.
  • Караџић (1988): В. Караџић, Народне српске приповијетке (1921), Српске на- родне приповијетке (1853), Сабрана дела Вука Караџића, књ. 3, Београд: Просвета.
  • Марковић (2020): С. Марковић, Интерпретација народне књижевности у ра- зредној настави, Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу.
  • Милошевић-Ђорђевић (2006): Н. Милошевић-Ђорђевић, Од бајке до изреке. Обликовање и облици српске усмене прозе, Београд: Друштво за српски језик и књи- жевност, Чигоја.
  • Мркаљ (2008): З. Мркаљ, Наставно проучавање народних приповедака и пре- дања, Београд: Друштво за српски језик и књижевност, Чигоја.
  • Николић (1999): М. Николић, Методика наставе српског језика и књижевно- сти, Треће, допуњено издање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Проп (1982): V. Prop, Morfologija bajke, Beograd: Prosveta.
  • Радуловић (2009): Н. Радуловић, Слика света у српским народним бајкама, Београд: Институт за књижевност и уметност.
  • Росандић (1986): D. Rosandić, Metodika književnog odgoja i obrazovanja, Zagreb: Školska knjiga.
  • Самарџија (1997): С. Самарџија, Поетика усмених прозних облика, Београд: Народна књига, Алфа.
  • Стојаковић (2000): П. Стојаковић. Даровитост и креативност: савремени модели подстицања и развијања даровитости и креативности, Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске.
  • Требјешанин (2015): Ž. Trebješanin, Betelhajmova analiza bajki i psihičkog ra- zvoja deteta, u B. Betelhajm, Značenje bajki. Značenje i značaj bajki, Beograd: Nova knjiga plus, Podgorica: Nova knjiga, 329‒340.
  • Чајкановић (1994): В. Чајкановић, Стара српска религија и митологија, Бео- град: СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон.

сотверски алатиjelen

avlovic@iee

t.org