ТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА У РОМАНУ „ЉУДИ БЕЗ ГРОБОВА“ ЕНЕСА ХАЛИЛОВИЋА

Узданица XX 2 (2023) (стр. 61-74)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марко М. Милошевић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: marko.milosevic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica20.2.061M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Предмет овог рада представља идентификовање типова туђег говора у роману Људи без гробова Енеса Халиловића, са посебним освртом на оне подмоделе који настају као резултат варијација двају граматикализованих типова преношења туђег говора: управног и неуправног. Циљ нашег истраживања јесте двострук: (а) уочавање свих модела управног и неуправног говора забележених у поменутом делу и (б) осве- тљавање синтаксичких и стилистичких ефеката који се постижу њиховом употребом. Теоријско-методолошки оквир рада преузет је из Ковачевић 2012а, 2012б, 2023. При- мењујући аналитичко-дескриптивну методу, ексцерпирани су примери који илуструју следеће типове управног говора: прави управни говор, реплика дијалога или неуведени управни говор, уведени слободни управни говор, фрагментарни цитат или фрагментар- ни управни говор, недословни управни говор, изречени и неизречени (помишљени) управни говор, управни монолошки говор, гномски управни говор. Од типова неуправног говора најчешће се употребљавају прави неуправни говор и неконекторски неуправни говор, док су експресивни неуправни говор, дословни неуправни говор и полуслободни неуправни говор потврђени малим бројем примера.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Енес Халиловић, Људи без гробова, синтакса, стилистика, типови туђег говора, управни говор, неуправни говор.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОР

• Халиловић (2020): E. Halilović, Ljudi bez grobova, Beograd: Laguna.

ЛИТЕРАТУРА

• Ашић, Додиг (2014): Т. Ашић, М. Додиг, Слободни индиректни говор у рома- нима Тврђава и Дервиш и смрт Меше Селимовића и његови преводни еквиваленти у француском језику, Наука и глобализација, 8/1, Источно Сарајево: Филозофски факултет, 377–392.
• Бахтин (1980): M. Bahtin, Marksizam i filozofija jezika, Beograd: Nolit.
• Вељовић (2013): Б. Вељовић, Слободни неуправни говор у роману Друга књи- га Сеоба Милоша Црњанског, Радови Филозофског факултета, 15/1, Пале: Фило- зофски факултет, 434–458.
• Дејановић (2021). М. Дејановић, Типови туђег говора у роману Књига о Ми- лутину Данка Поповића, Зборник радова Филозофског факултета, 51(4), Пришти- на: Филозофски факултет, 195–216.
• Катичић (1986): R. Katičić, Sintaksa hrvatskoga književnog jezika. Nacrt za grama- tiku, Zagreb: JAZU, Globus.
• Ковачевић (2012а): М. Ковачевић, О граматичко-стилистичком терминоси- стему туђег говора, Српски језик, 17, Београд: Научно друштво за неговање и проуча- вање српског језика, Филолошки факултет; Никшић: Филозофски факултет, 13–38. Ковачевић (2012б): М. Ковачевић, Лингвостилистика књижевног текста, Београд: Српска књижевна задруга.
• Ковачевић (2023): М. Ковачевић, Саоднос графостилема и типова туђег гово- ра у Тохољевом роману Звона за Тројицу, Ћоровићеви сусрети. Српска проза данас. Књижевно дјело Мирослава Тохоља, Билећа: СКПД „Просвјета” [у штампи].
• Лутовац Казновац, Танасковић (2020): Т. Лутовац Казновац, Т. Танасковић, Типови туђег говора у роману Бернардијева соба Слободана Тишме, Српски језик, књижевност, уметност (зборник радова са XIV међународног научног скупа одр- жаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу: 25–27. X 2019), Крагује- вац, Филолошко-уметнички факултет, 97–106.
• Митић (2017): И. Митић, Типови туђег говора у роману Таи Горана Гоцића,
• Philologia Mediana, 9(9), Ниш: Филозофски факултет, 215–229.
• Николић (2020): М. Николић, Србистичка истраживања типова туђег говора током последње две деценије, Српски језик, 25, Београд: Научно друштво за негова- ње и проучавање српског језика, Филолошки факултет; Никшић: Филозофски фа- култет, 287–301.
• Прањковић (1993): I. Pranjković, Hrvatska skladnja, Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
• Принс (2011): Dž. Prins, Naratološki rečnik, Beograd: Službeni glasnik.
• Реџић (2019): Е. Реџић, Типови туђег говора у роману Митрова Америка Пе- тра Сарића, Зборник радова Филозофског фалултета, 49/1, Приштина: Филозоф- ски факултет, 125–140.
• Ристановић (2019): У. Ристановић, Наслеђе женских протагониста у романи- ма Борисава Станковића, Драгослава Михаиловића и Енеса Халиловића, Друштвене и хуманистичке студије, 3(9), Тузла: Филозофски факултет, 97–112.
• Русо (1995): Ж. Русо, Нарцис романописац: оглед о првом лицу у роману, Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
• Сковородников (ред.) (2005): А. П. Сковородников, Энциклопедический сло- варь – справочник. Выразительные средства русского языка и речевые ошибки и не- дочеты, Москва: Флинта, Наука.
• Смирнова (2009): A. Vitaljevna Smirnova, Reported speech as an element of argu- mentative newspaper discourse, Discourse & Communication, 3(1), London: SAGE Pub- lications, 79–103.
• Џанковић (2018): Б. Џанковић, Разорност Халиловићевог смеха, Липар, 66, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 87–103.