О ТВОРБИ ПРИДЕВА У ОКВИРУ ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА-19: КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА САВРЕМЕНОГ НЕМАЧКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Липар 89 (2026)  (71-89 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Софија И. Мијовић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/LIPAR89.071M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се анализирају творбено-семантички аспекти лексичких јединица савременог немачког и српског језика насталих као последица пандемије ковида-19. Полазећи од чињенице да су досадашња истраживања ове лексике превасходно била усмерена на разнолике могућности у грађењу именица оба језика, рад обухвата исцрпну анализу творбе придева који се јављају у јавном дискурсу од 2020. године, како у оквиру сваког језика понаособ, тако и на контрастивном плану. Анализом су обухваћени примери настали у раној фази пандемије, током њеног трајања, као и у постпандемијском периоду. Рад примењује структурно-семантички приступ који издвајањем и идентификацијом творбено-морфолошких елемената описује све моделе и обрасце који учествују у њиховом настанку, као и процесе којима се конституишу значења ексцерпираних придева. Циљ контрастивне анализе јесте да прикаже начине на које су немачки и српски, са аспекта творбе речи, обликовали своје новонастале придевске структуре током пандемије, као и степен њихове међусобне сличности и различитости.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

творба речи, придеви, пандемија, ковид-19, вирус корона, немачки језик, српски језик, контрастивна анализа

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

Овај чланак је првобитно изложен као усмено саопштење под истим насловом на XIX међународном научном скупу Српски језик, књижевност, уметност (25–26. октобра 2024), одржаном на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Корпус
  • ДРНЈ: Digitales Wörterbuch der deutschen Sprache, Themenglossar zur COVID-19-Pandemiе. https://www.dwds.de/themenglossar/Corona.
  • Дуден: Duden Universalwörterbuch. www.duden.de.
  • ОВИД: OWID – Online Wortschatz-Informationssystem Deutsch, Neuer Wortschatz rund um die Coronapandemie, Neologismenwörterbuch, Mannheim: Leibniz– Institut für Deutsche Sprache. https://www.owid.de/docs/neo/listen/corona.jsp.
  • Николић, Слијепчевић Бјеливук 2022: М. Николић, С. Слијепчевић Бјеливук, Речник појмова из периода епидемије ковида, Институт за српски језик, САНУ.
Литература
  • Бабић 2002: S. Babić, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku, Zagreb: Nakladni zavod Globus.
  • Бугарски 2006: R. Bugarski, Žargon, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Велман 1998: H. Wellmann, Die Wortbildung, in: Dudenband 4, 408–557.
  • Доналис 2002: Е. Donalies, Die Wortbildung des Deutschen. Ein Überblick, Tübingen: Narr Verlag.
  • Дурбаба 2022: О. Дурбаба, Документаризација неологизама у доба пандемије (на примеру једног дигиталног глосара немачког језика): „und dann kam corona…”, у: Љ. Раденковић (уред.), Јавни говор у условима пандемије ковида 19, Ниш: Српска академија наука и уметности, 211–224.
  • Енгел 1988: U. Engel, Deutsche Grammatik, Heidelberg: Julius Goos Verlag.
  • Јовановић (2021): Ј. Јовановић, Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19, Београд: Новоречје, год. 3, бр. 5, Београд, 82–96.
  • Каћмарек 2021: H. Kaczmarek, Coronavirus(-Pandemie) in Sprache und Denken. Ein Exkurs anhand der deutschen online-Nachrichtenmeldungen, Linguistische Treffen in Wrocław 19, Wrozlaw, 107–118.  
  • Клајн 2002: И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику, Први део: Слагање и префиксација, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Клајн 2003: И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику, Други део: Суфиксација и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Клоза-Кикелхаус 2020: А. Klosa-Kückelhaus, Neue Wörter in der Coronakrise – von Social Distancing und Gabenzaun, Sprachreport, 2, 6–8.
  • Кунхолд и др. (1975): I. Kühnhold, O. Putzer, H. Wellman, Deutsche Wortbildung: Typen und Tendenzen in der Gegenwartssprache. Hauptteil 2. Das Substantiv, Düsseldorf: Pädagogischer Verlag Schwanm.
  • Лоде (2006): M. Lohde, Wortbildung des modernen Deutschen. Ein Lehr- und Übungsbuch, Tübungen: Narr Verlag.
  • Мерс 2021: C. Möhrs, Was Wörter über die Coronakrise erzählen, in: Mitteilungen des Deutschen Germanistenverbandes, 68, 2, 141–151.
  • Ниблинг и др. 2008: D. Nübling (In Zusammenarbeit mit A. Dammel, J. Duke und R. Szczepaniak), Historische Sprachwissenschaft des Deutschen. Eine Einführung in die Prinzipien des Sprachwandels, Tübingen: Gunther Narr Verlag.
  • Николић и др. 2021: М.Николић, С. Слијепчевић Бјеливук, С. Новокмет, Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19, у: Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI/1, 365–390.
  • Николић 2022: M. Николић, Лексика са семантичком компонентом простора и времена у српском јавном дискурсу током пандемије ковида, Београд: Јужнословенски филолог, Vol 78, Issue 2, Београд, 747–769.
  • Овшински 2021: P. Owsiński, Zum Einfluss fremder Morpheme auf die deutsche Sprache aus der Zeit der SARS-CoV-2-Pandemie, Colloquia Germanica Stetinensia, 30, 139–154.
  • РСЈ 2011: Речник српскога  језика, Нови сад: Матица српска.
  • Симоска 2022: S. Simoska, Die Versprachlichung pandemiebedingter Verhaltenskonzepte oder die Neubildungspotenz der deutschen Sprache am Beispiel der Covid-19-Pandemie, Nikšić: Časopis za nauku o jeziku i književnosti, 40, Nikšić, 271–289.
  • Улрих 2020: W. Ulrich, Sprachwandel, sprachliche Zweifelsfälle und Entwicklungstendenzen der Gegenwartssprache, Baltmannsweiler: Schneider Verlag Hohengehren.
  • Флајшер, Барц 2012: W. Fleischer, I. Barz, Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache, Tübingen 2012.