КА ЗЕЛЕНОМ БЕОГРАДУ: УЛОГА САМООРГАНИЗОВАНИХ ГРАЂАНСКИХ ИНИЦИЈАТИВА И ПАРТИЦИПАЦИЈЕ ЈАВНОСТИ У КРЕИРАЊУ ОДРЖИВИХ ПРОСТОРНИХ РЕШЕЊА

„УРБАНИЗАМ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ” (2024),  [153-160]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Божена Стојић, Олга Андрић

E-MAIL: bozena@ministarstvoprostora.org

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Urbanizam24.153S

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Рад истражује потенцијал и улогу локалних самоорганизованих грађанских иницијатива у Београду, које су настале као одговор на предложена планска решења у контексту заштите, унапређивања и планирања јавних зелених површина. Ауторке се у раду ослањају на емпиријске налазе прикупљене током петогодишње директне сарадње са грађанским иницијативама кроз Кризни штаб за урбанистичко планирање. Анализом ових налаза, рад осветљава примарне мотиве грађанског самоорганизовања, односно недостатке урбаног развоја града, који су најчешће оријентисани ка изради урбанистичких планова. Кроз анализу и систематизацију типологија проблема око којих се ове грађанске иницијативе формирају, рад пружа увид и у неке од најучесталијих недостатака урбанистичких планова у Београду у погледу заштите и планирања зелене инфраструктуре, из перспективе становника града. Додатно, у околностима маргинализације јавног интереса у планирању и искључивању јавности из тих процеса, рад анализира облике грађанског активизма, односно начине заговарања јавног интереса пред институцијама. Рад заговара да, иако ове иницијативе често наилазе на затворена врата надлежних институција, њихов допринос представља неискориштени потенцијал за креирање праведних и одрживих просторних решења. Закључак подвлачи значај укључивања јавности у планирање као кључног предуслова одрживог планирања и легитимних планских решења. 

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

зелена инфраструктура, партиципација јавности у урбанистичком планирању, локалне самоорганизоване грађанске иницијативе, одрживо планирање, право на град

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Arnstein, S. R. (1969). A ladder of citizen participation. Journal of the American Planning Association, 35(4), 216-224.
  • Benedict, M. A., & McMahon, E. T. (2002). Green infrastructure: smart conservation for the 21st century. Renewable resources journal, 20(3), 12-17.
  • Brenner, N., Marcuse, P., & Mayer, M. (2012). Cities for People, Not for Profit: Critical Urban Theory and the Right to the City. Oxford: Taylor & Francis.
  • Brenner, N., & Schmid, C. (2015). Implosions/Explosions: Towards a Study of Planetary Urbanization. Berlin: Jovis.
  • Čukić, I., Perić, A. (2019). “Transformation of the spatial planning approach in Serbia: towards strengthening the civil sector?” In B. Scholl, A. Peric & M. Niedermaier (Eds.), Spatial and transport infrastructure development in Europe: example of the Orient/East- Med corridor (pp. 272-290). Hannover: Verlag der ARL.
  • Harvey, D. (2006). Spaces of Global Capitalism: A Theory of Uneven Geographical Development. London: Verso Books.
  • Harvey, D. (2007). A Brief History of Neoliberalism. Oxford: Oxford University Press.
  • Harvey, D. (2012). Rebel Cities: From the Right to the City to the Urban Revolution. London: Verso Books.
  • Healey, P. (1997). Collaborative Planning: Shaping Places in Fragmented Societies. Vancouver: UBC Press.
  • Innes, J. E., Booher, D. E. (2004). Reframing Public Participation: Strategies for the 21st Century. Planning Theory and Practice. Vol. 5, No. 4, pp. 419-436.
  • Peck, J., Theodore, N., & Brenner, N. (2009). Neoliberal Urbanism: Models, Moments, Mutations. The SAIS Review of International Affairs, 29(1), 49–66.
  • Perić, A. (2020). Citizen Participation in Transitional Society: The Evolution of Participatory Planning in Serbia. In Lauria M., Schively Slotterback, C. Eds. Learning from Arnstein’s Ladder: From Citizen Participation to Public Engagement. New York: Routledge Press, 91-109.
  • Stein, S. (2019). Capital City: Gentrification and the Real Estate State. London: Verso Books.
  • Аксентијевић, М. и Тимотијевић, Ј. (2021). Београд расте и наставиће, али да ли се развија? Београд: Институт за урбане политике / Министарство простора.
  • Аксентијевић, М. (2014). Грађани у развоју града: држава, искуства и препоруке. Београд: Микро арт / Министарство простора.
  • Чукић, И., Ђокић, Ј., Граовац, А., Маруна, М., Милованов,  Теофиловић, А. (према абецедном реду). (2022). 100 година трансформације концепта јавног интереса у просторном развоју Србије: разумевање друштвеног контекста. У: Шећеров, В., Ђорђевић, Д.С., Радосављевић, З., Јефтић, М. ур. Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља. Београд: Асоцијација просторних планера Србије и Универзитет у Београду – Географски факултет, 137-149.
  • Чукић, И., Стојић, Б., Ћатић, А., Мићановић, М. ур. (2022). Израда планова иза притворених врата: Извештај о степену учешћа грађана у процесима урбанистичког планирања у Београду за 2021. годину. Београд: Институт за урбане политике / Министарство простора.
  • Маруна, М., Теофиловић, В., Миловановић Родић, Д. (2023). Трансформација институционалне структуре урбанистичког планирања у
    постсоцијалистичкој транзицији: пример Савског кеја на Новом Београду. Архитектура и урбанизам, 57, 5-16.
  • Миловановић Родић, Д., Славковић, Љ., Маруна, М. ур. (2021). У потрази за јавним интересом: домети урбанизма. Београд: Универзитет у Београду Архитектонски факултет.
  • Симић, И. (2022). Инвеститорски урбанизам и климатске промене – Како новобеоградски блокови остају без зеленила? Преузето 10. априла 2024., са https://klima101.rs/investitorski-urbanizam-zelenilo-novi-beograd/
  • Симић, И. (2023). Прва мапа урбаних топлотних острва Београда: где су најчешће тропске ноћи? Портал ”Клима 101”. Преузето 10. априла 2024., са https://klima101.rs/toplotna-ostrva-u-beogradu-tropske-noci/
  • Службени лист града Београда. (110/2019). План генералне регулације система зелених површина Београда. Београд: ЈП ”Службени лист”.
  • Стојић, Б., Чукић, И. (2023). Израда планова иза притворених врата: Извештај о степену учешћа грађана у процесима урбанистичког планирања у Београду за 2022. годину. Београд: Институт за урбане политике / Министарство простора.