Садашњост и будућност услужног права (2022) стр. 947-957
АУТОР(И): Предраг Стојановић
DOI: 10.46793/XVIIIMajsko.947S
САЖЕТАК:
Иако сви видови саобраћаја прилично доприносе загађењу, друмски је саобраћај често при врху листе. У складу са начелом „загађивач плаћа“ применом економских инструмената за заштиту животне средине настоји се деловати тако да се у оквиру тржишта подстакне понашање економских субјеката у правцу смањења загађења. Спектар ових инструмената је широк – од тзв. еколошких пореза и накнада, преко субвенција до других подстицаја. Иако је прилично раширено мишљење да су економски инструменти ефикаснији од административних, они се у пракси ипак најчешће упоредо и комбиновано користе. Одговор на питање да ли ће одређени економски инструмент деловати сврсисходно зависиће пре свега од тога да ли је применом тог инструмента задовољена његова стимулативна улога.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
одрживи развој, економски инструменти, еколошки порези, субвенције, заштита животне средине.
ЛИТЕРАТУРА:
- Благојевић, Љ., Животна средина и здравље, Ниш, 2012.
- Ђорђевић, М., Загађивање и заштита ваздуха воде и земљишта, Војно дело, бр. 7/2018.
- Зековић, С., Економски и тржишни инструменти у политици одрживог развоја у Србији, Индустрија, бр. 1-4/2002.
- Зиндовић, И., Облици правне одговорности у контексту заштите животне средине, Европско законодавство, бр. 2/2012.
- Илић Попов, Г., Еколошка улога пореских инструмената у области саобраћаја, Право и привреда, бр. 3-4/2000.
- Илић Попов, Г., Теорија јавних добара и еколошке екстерналије, Ренесанса финансија: Зборник радова у спомен проф. др Миодрагу Матејићу, Ниш, 2004.
- Илић Попов, Г., Заштита и унапређивање животне средине у српском пореском систему, Liber Amicorum: Зборник радова у част професора емеритуса Дејана Поповића, Београд, 2021.
- Каплановић, С., Интернализација екстерних трошкова у функцији обезбеђења одрживог развоја друмског саобраћаја: докторска дисертација, Економски факултет Универзитет у Београду, 2012.
- Лабудовић Станковић, Ј., Економија за правнике, Крагујевац, 2019.
- Лилић, С., Дреновак Ивановић, М., Еколошко право: друго, ажурирано издање, Београд, 2014.
- Милошевић, М., Нинковић, М., Опорезивање моторних возила у Републици Србији, Зборник радова: Екологија и право, Београд, 2012.
- Његован, З., Економски инструменти као елеменат одрживе политике заштите животне средине, Индустрија, бр. 3/2004.
- Перовић, М., Решавање проблема еколошких екстерналија применом економских инструмената у области заштите животне средине: докторска дисертација, Економски факултет Универзитет у Нишу, 2019.
- Стиглиц, Џ., Економија јавног сектора: друго издање, Београд, 2008.
- Цвјетковић Иветић, Ц., Улога економских инструмената у промовисању електричних возила, Право и привреда, бр. 3/2021.
- Basiago, A., Economic, social and environmental sustainability in development theory and urban planning practice, The Environmentalist, no. 19/1999.
- Banjanin, N., Noise Sources, Harmful Effects of Noise on Human Health and Prevention,
- Зборник радова: Међународни конгрес о процесној индустрији, год. 32, бр. 1/2019.
- Dalkmann, H., Brannigan, C., Urban Transport and Climate Change, Module 5E, Sustainable Transport: A Sourcebook for policy-makers in developing cities, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), 2014.
- Kirchgässner, G., Ökologische Steuerreform: Utopie oder realistische Alternative. u:
- Steuersysteme der Zukunft, ur: Krause-Junk, G, Berlin: Duncker und Humblot, 1998.
- Lončarić-Horvat, O., Legal Analysis of Environmental Taxes, Facta Universitatis: Series: Law and Politics, no. 1/2012..
- Mankiw, G., Principles of Economics: third edition, South-Western Publishing, Cincinnati, 2003.
- OECD, Environmentally Harmful Subsidies: Challenges for Reform, OECD, Paris, 2005. Rodrigue, J., The Geography of Transport Systems: Fifth Edition, Routledge: Taylor & Francis Group, Oxon/New York, 2020.
- United Nations, Our Common Future – Brundtland Report, Oxford University Press, 1987. https://balkangreenenergynews.com/rs/istrazivanje-stavova-o-zivotnoj-sredini-u-srbiji-zagadjenje-vazduha-najvise-zabrinjava-gradjane/.