УСТАВНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ОМБУДСМАНА У ВАЖЕЋЕМ УСТАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ

Развој и унапређење институције омбудсмана у функцији заштите људских права (2023) (стр. 3-16)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драган Батавељић, Бојан Петровић

Е-АДРЕСА / E-MAIL:  bataveljic@jura.kg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/RUIO23.003B

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Аутори у раду, најпре указују на историјски развој институције омбудсмана, односно на његов значај у заштити слобода и права човека и грађанина. Наравно, ова функција је новијег датума и постоји нешто више од два века, али је интересовање (и потреба) за наведеном заштитом постојало одувек. Заслуга за настанак овог самосталног и независног органа припада Шведској, у којој се од 1809. године врши контрола рада извршних власти, а у циљу заштите људских права. Нажалост, ова институција није била радо прихваћена током свог постојања кроз читав XIX век, као и у првој половини XX века. До њеног наглог развоја и прихватања у свету у скоро 100 земаља, дошло је тек у другој половини XX века. Значај формирања ове институције је изузетно велики, без обзира што се она у различитим земљама развијала под другачијим околностима, а самим тим и различитим називима. Република Србија је, такође, доста касно схватила улогу тзв. „народног адвоката“, тако да као чланица Прве, Друге и Треће југословенске државе, није својим уставима предвиђала постојање овог органа. То је учињено тек 2002. године, доношењем Закона о локалној самоуправи, али без обавезе формирања, већ као факултативни орган. Тек је Законом о Заштитнику грађана из 2005. године, предвиђено формирање обавезног Заштитника грађана (и његових заменика) на републичком нивоу, што је потврђено и доношењем Устава из 2006. године.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Република Србија, омбудсман, Заштитник грађана, Устав, Закон о Заштитнику грађана, Закон о локалној самоуправи, Шведска, слободе и права човека и грађанина.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Арсић, Д., Институција Заштитника грађана у извештавању портала дневног лица “Блиц” у периоду од 2013 до 2016. године, Администрација и јавне политике, Год. III, бр. 2-3/2017.
  • Bales, K., New slavery: a reference handbook, ABC-CLIO, 2004.
  • Батавељић, Д., Уставно право – друго измењено и допуњено издање, Крагујевац. 2022.
  • Ђорђевић, С., Миленковић, Д., Вељовић, Д., Студија – капацитети и потенцијали институције локалног омбудсмана у Србији [са истраживањем], Београд, 2011.
  • Закон о Заштитнику грађана, „Сл. гласник РС“, бр. 105/2021.
  • Закон о Заштитнику грађана, „Сл. гласник РС“, бр.79/2005, 54/2007.
  • Закон о локалној самоуправи, „Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др. закон, 47/2018 и 111/2021 – др. закон.
  • Закон о локалној самоуправи, „Сл. гласник РС“, бр. 9/2002, 33/2004, 135/2004 и 62/2006 – др. закон.
  • Јанковић, С., Заштитник грађана Републике Србије – појашњења неких честих непознаница, Часопис удружења судијских и тужилачких помоћника Србије, Iustitia, бр. 3/2015.
  • Кијевчанин, Р., Заштитник грађана у Републици Србији, Зборник радова: XXI век – век услуга и Услужног права, Крагујевац, 2020.
  • Комитет правника за људска права (YUCOM), Анализа положаја локалних омбудсмана у Републици Србији, Београд, 2015.
  • Кулић, Д., Омбудсман и друштвени правобранилац самоуправљања, Ниш, 1985.
  • Милков, Д., Настанак и развој институције омбудсмана, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, год. LII, бр. 2/2018.
  • Радиновић, Д., Омбудсман и извршна власт, Београд, 2001.
  • Радојевић, М., Омбудсман у новом руху – нови Закон о Заштитнику грађана у Републици Србији, Политичка ревија, бр. 04/2021, год. (XXX)XXI, вол. 70.
  • Стојанчић, С., Омбудсман и заштита људских права, Ниш, 2020.
  • Устав Републике Србије, „Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021.