АУТОР: Јанко Балшић
DOI: 10.46793/GP.1501.15B
САЖЕТАК:
Узимајући у обзир рапидан технолошки развој и потребу за прилагођавањем међународног права новим изазовима, аутор овим радом настоји да осветли кључне дилеме и потенцијалне правце регулисања аутономних оружаних система (АWS, АОС). У савременом свету, АОС изазивају све већу пажњу због моралних, правних, хуманитарних и других последица које могу изазвати у контексту глобалне безбедности. Ови системи, способни да аутономно препознају, одаберу и нападну мете без директног људског уплитања, представљају технолошки напредак који доноси бројне изазове. У првом делу рада аутор се бави појмом АОС-а, где је фокус стављен на аутономију као његов кључни елемент. Други део рада посвећен је проналажењу места АОС-а у постојећем међународном нормативном оквиру. У трећем делу, аутор анализира рад Групе владиних стручњака (GGE) која, под оквиром Конвенције УН о конвенционалном оружју (CCW), већ годинама расправља о горућим питањима у вези са новим технологијама у области АОС-а. На крају, аутор излаже закључке о овој теми, пружајући увид у могуће правце будућих активности и истичући значај основних правила међународног хуманитарног права
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
аутономни оружани системи, међународно хуманитарно право, Де Мартенсова клаузула, Хашке конвенције, Женевске конвенције, члан 36 Допунског протокола I уз Женевске конвенције, Конвенција УН о конвенционалном оружју, Група владиних стручњака, Водећа начела