ТЕОРИЈА ТРАУМЕ И НАСИЉЕ КРОЗ ЦЕО ЖИВОТНИ ТОК ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ СТАРЕЊА

Геронтологија, Вол. 52, бр.1 (2024) [стр. 57-69]

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Патриција Браунел 

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.5937/ger2401057B
САЖЕТАК /ABSTRACT:

О трауми у случајевима злостављања деце и насиља у породици се у литератури говори већ дуги низ година, али тек недавно је насиље над старијима постало део овог дискурса. Силоси, засновани на перспективама злостављања, занемаривања и насиља које су специфичне за одговарајуће животне стадијуме, настављају да ограничавају разумевање трауме и њеног утицаја на особе током животног тока. Међутим, недавне студије распрострањености насиља над женама на Балкану обухватиле су старије жене у узорцима заједнице, као и питања о злостављању у детињству, а недавне студије о распрострањености злостављања старијих такође су укључиле ова питања (Babovic et al., 2022).

Налази ове и других студија доследно идентификују злостављање у детињству као фактор ризика за злостављање у каснијем животу. Међународни покрет за људска права, који се залаже за обавезујући инструмент за промовисање људских права старијих особа, се такође залаже за холистичко разумевање старијих особа и њиховог животног искуства. Коначно, примењују се анализе интерсекционалности и животног тока како би се боље разумели неједнако старење и здравствени диспаритети у старијој доби, што би могло помоћи да се остваре увиди у насиље током животног тока, које кулминира у старости. Транслационо истраживање за праксу такође је од критичне важности, а у овом раду представљени су неки примери тога како разумевање трауме побољшава рад са старијима који су жртве насиља. Истраживање родно заснованих импликација такође је важно.

Презентација ће се фокусирати на резиме оних објављених радова на енглеском језику који до данас доприносе дубљем разумевању насиља током целог животног тока и које кулминира у старијој доби. Критички ће сажети недавне податке о распрострањености који идентификују корелацију између злостављања у детињству и злостављања у старијем одраслом животном добу. Такође ће дати преглед разли читих теоријских оквира који су понуђени у литератури да би се објаснила ова корелација, као и изазови у оквиру сваког од њих. Посебан фокус ће бити на теорији трауме као оквиру за објашњење, са предлозима за примену овог теоријског оквира за боље разумевање тога како рана негативна искуства могу довести до насиља у касном животу.

Отпорност и ризик су тема која се појављује у литератури о насиљу и злостављању кроз цео животни ток са кулминацијом у старости. Транслациони циљеви истраживања у социјалном раду и примењеним друштвеним наукама захтевају да налази из истраживачких података доведу до решења у стварном животу. Истраживање интервенција у области насиља током целог животног тока је у прелиминарној фази, али су неке интервенције развијене и тестиране. У закључку ће бити указано на њихове импликације за област геронтологије и препоруке за будућа истраживања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

траума, насиље над старијима, отпорност, ризик, целоживотни ток

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:
  • Acierno, R., Hernandez, M. A., Amstadler, A. B., Resnick, H. S., Steve, K., Muzzy, and Kilpatrick, D. G. (2010). Prevalence and correlates of emotional, phys- ical, sexual, and financial abuse and potential neglect in the United States: the national elder mistreatment study. American Journal of Public Health, 100, 2, 292–297.
  • Adult Protective Services Technical Assistance Center (n.d.). Trauma-informed approach to adult protective services. Retrieved on July 20, 2022. https.//ap- starc.acl.gov.
  • Asyraf, M., Dunne, M. P., Hairi, N. N., Hairi, F. M., Radzali. N., and Yuen, C. (2021). The association between elder abuse and childhood adversity: a study of older adults in Malaysia. Plos One. https://doi. org/10.1371/journal. pone.0254717.
  • Babovic, M., Brownell, P., Vracevic, M., and Todorovic, N. (2022). Exploring vio- lence against older women in the Western Balkans, Moldova and Ukraine. Red Cross of Serbia: Belgrade. Retrieved on July 15, 2022. www.redcross.org.rs/ media/8062.
  • Breckman, R., Levin, M., Mantrone, L. and Solomon, J. (2020). The things they carry: advancing trauma-informed responses to elder abuse. New York: NYC Center on Elder Abuse & The Harry and Jeanette Weinberg Center for Elder Justice.
  • Burnes, D., Ernst, J. and Brownell, P. (2019). Stop Family Violence. In: Sanders, S., Kolomer, S., Waites Spellman, C., Rizzo, V. (Еds.), Gerontological Social Work and the Grand Challenges. Springer, Cham. https://doi. org/10.1007/978-3- 030-26334-8_3.
  • Chen, M. and Chan, K. L. (2022). Elder abuse and neglect in China: prevalence, co-occurrence, and intergenerational risk factors. Journal of Interpersonal Vi- olence, 37, 11–12, NP9839-NP9862.
  • Choi, M., Brownell, P. and Moldovan, S. I. (2017). International movement to pro- mote human rights of older women with a focus on violence and abuse against older women. International Social Work, 60(1), 170–18.
  • De Prince, A. P. and Jackson, S. L. (2020). Moving the field forward: elucidating the nexus between elder abuse and trauma. Trauma & Dissociation, 21, 2, 151–157.
  • Easton, S. D. and Kong, J. (2020). Childhood adversities, midlife health, and elder abuse victimization: a longitudinal analysis based on cumulative disadvantage theory. Journal of Gerontology B., XX, 1–12.
  • Ernst, J. S. and Maschi, T. (2018). Trauma-informed care and elder abuse: a syner- gistic alliance. Journal of Elder Abuse & Neglect, 30, 5, 354–367.
  • Felitti, V. J. (2002). The relation between adverse childhood experiences and adult health: turning gold into lead. The Permanente Journal/Winter 2002/6, 1, 44–47.
  • Giraldo-Rodriguez, L., Mino-León, D., Aragón-Girjalva, S. O., and Agudelo-Bo- tero, M. (2022). The revictimization of older Mexican women: understanding the accumulation of multiple victimizations throughout a lifetime. BMC Geri- atrics, 22, 41. https://doi.org/10.1186/s12877021-02734-5.
  • Herman, J. L. (2015). Trauma and recovery: The aftermath of violence – from do- mestic abuse to political terror. Hachette: UK.
  • Iyengar, V. and Gray, J. (2019). Trauma caused by injury or abuse in later life: expe- riences, impacts, and the federal response: discussion paper. Washington, DC: National Academy of Medicine.
  • Linehan, M. (2019). Building a life worth living. New York: Random House.
  • Maschi, T., Baer, J. C., Morrissey, M. B., and Moreno, C. (2012). The aftermath of childhood trauma on late life mental and physical health: a review of the literature. Traumatology, 19, 1, 1–16.
  • McDonald, L. and Thomas, C. (2013). Elder abuse through a life course lens. Inter- national Geriatrics, August 25, 8, 1235–43. Doi:10.1017/5104161021300015x. Podnieks, E. (1992). National survey on abuse of the elderly in Canada. Journal of Elder Abuse & Neglect, 4, 1–2, 5–58.
  • Popescu, M. L., Brownell, P., and Pyatetskaya, T. (2022). Violence against women and girls across the lifespan. In Congress, E. P., Meister, D., Osborn, S. C., and Takooshian, H. (Eds.), Behavioral science in the global arena: global mental, spiritual, and social health. Charlotte, N.C., Information Age Publishing, Ind.
  • Shainess, N. (1985). Sweet suffering: woman as victim. Pocket Books.
  • Straussner, S. L. A. and Calnan, A. J. (2014). Trauma through the life cycle: a re- view of current literature. Clinical Social Work, 42, 323–335.
  • United Nations (2013). Neglect, abuse and violence against older women. New York: Department of Social and Economic Affairs, Division for Social Policy and Development. Retrieved from https://www.un.org, ST/EAS/351.