МЕЂУНАРОДНИ ЗЛОЧИНИ И МЕЂУНАРОДНА КРШЕЊА: ПОЛОЖАЈ ПРОВОКАТИВНИХ РАДЊИ ВАН ОКВИРА РАТА И ГЕНОЦИДА, СА ОСВРТОМ НА ПОНТСКЕ ГРКЕ, ЈЕРМЕНЕ И ДРУГЕ

Зборник радова Раскршћа међународног кривичног права, (369-377 стр.)

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Alexios Panagopoulos

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/CrossrICL.369P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Дистинкција између међународних злочина и међународних кршења представља централно питање како у теоријском, тако и у практичном домену међународног права. Међународни злочини, укључујући геноцид, ратне злочине и злочине против човечности, дефинишу се систематичношћу, масовним карактером и постојањем посебне намере за уништење (долус специалис), што их јасно разликује од обичних кршења (Cassese, 2003). Насупрот томе, међународна кршења обухватају повреде уговорних обавеза, ограничења основних слобода, присилна расељавања становништва или провокативне војне активности, које, иако озбиљне, не покрећу индивидуалну кривичну одговорност пред међународним судовима (Shaw, 2017). Историјски примери, као што су јерменски геноцид (1915–1923) и геноцид Понтских Грка (1914–1923), илуструју постојање организоване државне политике истребљења, представљајући највиши ниво међународне кривичне одговорности. Супротно томе, савремене праксе, укључујући анексију Крима 2014. године и напетости у Источном Средоземљу, представљају кршења која, иако не чине геноцид или ратне злочине, значајно угрожавају принципе територијалног интегритета и ненаметања (Кохен, 2015). Дистинкција, дакле, није искључиво правна; она наглашава двоструку функцију међународног права у кажњавању најтежих злочина и регулисању мање екстремних, али потенцијално дестабилизујућих међународних радњи. Посебна пажња посвећена провокативним актима ван оквира рата и геноцида, у искуствима Понтских Грка, Јермена и других погођених народа, илуструје трајну релевантност ове дистинкције у савременим међународним односима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

међународни злочини, међународна кршења, провокативне радње, Понтски Грци, Јермени

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Akçam, T. (2012). The Young Turks’ Crime Against Humanity: The Armenian Genocide and Ethnic Cleans- ing in the Ottoman Empire . Princeton University Press.
  • Akayesu, J. (ICTR Trial Judgment, 1998). International Criminal Tribunal for Rwanda.
  • Bassiouni, M. (2011). International Criminal Law. BRILL.
  • Bloxham, D. (2021). The Oxford Handbook of Genocide Studies . Oxford University Press.
  • Gray, C. (2018). International Law and the Use of Force . Oxford University
  • Schabas, W. (2017). Genocide in International Law. Cambridge University Press.
  • Human Rights Watch (HRW, 2020). Annual
  • Karakasidou, A. (1997). Fields of Wheat, Hills of Blood: Passages to Modernity in Greek Macedonia. University of Chicago Press.
  • Panagopoulos Alexios (2023), Human Rights, Thessaloniki-Sartinas,
  • Panagopoulos Alexios (2024), European Institutions, Thessaloniki-Sartinas,
  • Rome Statute of the International Criminal Court (1998).
  • Schmitt, M. (2017). Tallinn Manual 2.0 on the International Law Applicable to Cyber Operations. Cambridge University Press.
  • Suny, R. (2015). They Can Live in the Desert but Nowhere Else. Princeton University Press.
  • Schmitt, (2017). Tallinn Manual on the International Law Applicable to Cyber Warfare. Cambridge University Press.
  • Suny, (2015). „They Can Live in the Desert but Nowhere Else“: A History of the Armenian Genocide. Princeton University Press.
  • UN General Assembly (2014). Resolution on the Territorial Integrity of Ukraine.
  • UN (2015). Framework of Analysis for Atrocity Crimes: A Tool for Prevention 
  • UN Charter (1945). Charter of the United Nations.
  • UN (1948). Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide.