СМРТ, ТРАУМА И СЕЋАЊЕ У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ РОМАНУ ЗА МЛАДЕ – ИНТЕРПРЕТАТИВНИ И МЕТОДИЧКИ АСПЕКТ

Детињство 4 (2024)  (стр. 113-126)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Владимир М. Вукомановић Растегорац

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Childhood24.4.113RS

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Смрт блиске особе важи за један од типичних узрока трауме, а тематизовање одговора на њу, као и сећања на преминулог, посебно је осетљиво у литератури намењеној младој читалачкој публици. Отуда је циљ рада да, на корпусу одабраних савремених романа за младе, покаже главна мотивска и проблемска средишта у обликовању наведених тема, те да потом на темељима пружене анализе упути на поједине могућности методички заснованог дијалога о њима. Анализа књижевних дела посведочила је присуство широког спектра емоција и понашања као одговора на смрт блиске особе, а уз њих и комплексно представљање квалитета сећања и његовог интегрисања у животно искуство јунака. Такав, садржајан уметнички говор о одговорима на смрт, о природи памћења и значају заборава, отвара простор за различите методичке приступе – тумачење засновано на доминантном лику, компаративну тематско-мотивску интерпретацију, проблемски засновану дискусију, као и истраживање засновано на корелацијско-интеграцијском методичком моделу – било у оквирима редовне наставе, било у формату факултативних радионица.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

књижевност за децу и младе, савремена проза, методика наставе српског језика и књижевности, танатологија

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

Овај рад настао је у оквиру научноистраживачког пројекта бр. 1634, Српска књижевност 1991–2021: идентитет, траума, сећање (SLITaM), уз подршку Фонда за науку Републике Србије.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Бјелановић, Недељка. Како се изговара несаопштиво: траума дјетета у романима Весне Алексић Ја се зовем Јелена Шуман и Сазвежђе виолина. Књижевна историја 181 (2023): 197–211.
  • Божић, Снежана. Проза Игора Коларова у методичком кључу: емпатијско-етички аспекти рецепције. Детињство, XLIX, 3 (2023): 40–50.
  • Вељковић Мекић, Јелена. Мотив смрти у савременим романима за децу. Детињство, XLV, 3 (2019): 22–29.
  • Игњатов Поповић, Ивана. Уметност као противтежа рату у романима Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић и Сазвежђе виолина Весне Алексић. Детињство, XLVI, 1 (2020): 97–109.
  • Јелисавчић, Маријана. О жељи и (не)могућем. Детињство, XLVII, 1 (2021): 180–182.
  • Карановић, Мирјана. Сара и Алиса: заустављено време. Детињство, XLIII, 2 (2017): 58–71.
  • Кљајић, Наташа. Могућности наставне интерпретације романа Дванаесто море Игора Коларова у седмом разреду основне школе. Детињство, XLIX, 3 (2023): 29–39.
  • Костић, Александар. Когнитивна психологија. Београд. Завод за уџбенике, 2014.
  • Лалатовић, Јелена. Портрет уметнице као девојке која (не) одраста: темпоралност прекинутог одрастања у делима Весне Алексић. Детињство, XLIV, 4 (2018): 83–89.
  • Милатовић, Вук. Методика наставе српског језика и књижевности: у млађим разредима основне школе. Београд: Учитељски факултет, 2019.
  • Мркаљ, Зона. Од буквара до читанки (методичка истраживања). Београд: Учитељски факултет, 2016.
  • Николић, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1992.
  • Опачић, Зорана. Усамљено дете као нови тип јунака у српским романима за децу (на примеру романа Игора Коларова). Детињство, XXXVII, 3/4 (2011): 12–20.
  • Панић Мараш, Јелена. Наративне стратегије у роману Дванаесто море Игора Коларова. Детињство, XLIX, 3 (2023): 17–28.
  • Перић, Драгољуб. Стратегије концептуализације демонских ентитета у савременом српском хорор роману за децу. Детињство, XLVIII, 2 (2022): 22–33.
  • Петровић, Биљана. Рат у бившој Југославији у књижевном делу Јасминке Петровић. Детињство, XLII, 1 (2016): 88–94.
  • Правилник о програму наставе и учења за шести разред основног образовања и васпитања. Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник 15 (2018).
  • Правилник о програму наставе и учења за седми разред основног образовања и васпитања. Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник 5 (2019).
  • РМС: Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2011.
  • Brante, Thomas, Margareta Hallberg. Brain or Heart? The Controversy over the Concept of Death. Social Studies of Science 3 (1991): 389–413.
  • ICD-11: International Classification of Diseases, Eleventh Revision (ICD-11), <https://icd.who.int/browse/2024-01/mms/en> 1. 2. 2024.
  • Kagan, Shelly. The Nature of Persons: Dualism vs. Physicalism, <https://www.youtube.com/watch?v=gh-6HyTRNNY&list=PLEA18FAF1AD9047B0&index=2> 30. 9. 2008.
  • Kastenbaum, Robert, Christopher M. Moreman. Death, Society and Human Experience. NY – London: Routledge, 2018.
  • Kolk, Besel A. van der. Telo sve beleži: mozak, um i telo u isceljenju traume. Beograd: Psihološko savetovalište Mozaik, 2021.
  • Kuljić, Todor. Tanatopolitika. Beograd: Čigoja štampa, 2014.
  • Rosandić, Dragutin. Metodika književnog odgoja (temeljci metodičkoknjiževne enciklopedije). Zagreb: Školska knjiga, 2005.
  • Stein, Dan J., Katie A. McLaughlin, Karestan C. Koenen… and Ronald C. Kessler. DSM-5 and ICD-11 Definitions of Posttraumatic Stress Disorder: Investigating “Narrow” and “Broad” Approaches. Depress Anxiety 31 (2014): 494–505.
  • Trebješanin, Žarko. Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kulture, 2008.