ПОРТРЕТ ИНТЕЛЕКТУАЛЦА: ФЕМИНИСТИЧКИ ЧАСОПИС ЖЕНСКИ ПОКРЕТ (1920–1938) О СРПСКИМ КРИТИЧАРИМА И ПИСЦИМА

Serbian Studies Research, бр.1, Год. XIV (2023) (стр. 139-158)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Александра Н. Петровић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/SSRXIV1.139P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Рад се бави испитивањем рецепције српских критичара и писаца у часопису Женски покрет (1920–1938). Овај часопис је објавио два важна текста када је о критичарима реч: један посвећен Јовану Скерлићу, штампан поводом 10-годишњице његове смрти, и други посвећен Милану Богдановићу, односно његовој књизи Стари и нови, која се појавила 1931. г. Напоредно читање ових текстова открива да је сарадницама Женског покрета била важна импресионистичка или релативистичка црта Скерлићеве и Богдановићеве књижевне критике из разлога који се, како ћемо настојати да покажемо, могу тицати могућности које поменути тип књижевне критике нуди када је реч о афирмацији женске књижевности и, уопште, маргинализованих књижевних појава и поетика. Осим тога, рад ће указати на важност коју су шире политичке и уметничке идеје Јована Скерлића имале за Женски покрет, тј. за сараднице овог часописа, међу којима су биле и Скерлићеве студенткиње. Други део рада посвећен је анализи текстова о српским писцима у Женском покрету. Реч је о текстовима који су ангажовани, тј. говоре из феминистичке и еманципаторске позиције бавећи се углавном репрезентацијом жене у делима аутора. О многим писцима о којима се говори у Женском покрету с одобравањем је писао и Јован Скерлић, видећи у њима исту еманципаторску црту коју ће видети и сараднице овог часописа. Пишући текстове о критичарима и писцима, сараднице Женског покрета оцртавале су портрет интелектуалца чија се политичка и интелектуална позиција, научни или књижевни рад виде као потпора женској борби истовремено не зазирући од тога да буду критичне спрам оних интелектуалаца који се према тој борби одређују реакционарно.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Женски покрет, критичари и писци, Јован Скерлић, књижевна критика, репрезентација жене, портрет интелектуалца

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Андрић 1986: Милка Андрић, „Проучавање Станковићеве Коштане интерпретирањем уметничке улоге песме у њој”, Књижевност и језик (Београд), год. 33, бр. 1/2, 41–57.
  • Бајчета 2021: Владан Бајчета, „Дучићева похвала лудости: Благо цара Радована”, у: Љубодраг Димић и Јован Делић (ур.), Јован Дучић: живот, дело, време, Београд: САНУ, 2021. 225–243. https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/13793/rad8.pdf?sequence=1&isAllowed=y (9. 6. 2023).
  • Бараћ 2015: Станислава Бараћ, Феминистичка контрајавност. Жанр женског портрета у српској периодици 1920–1941, Београд: Институт за књижевност и уметност.
  • Благојевић 2002: Marina Blagojević (ur.), „Žena je divljač u kući: Jovan Dučić o ženama”, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, Beograd: Asocijacija za žеnsku inicijativu, 239–242.
  • Богдановић 1931: Милан Богдановић, Стари и нови. Књижевне критике I, Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
  • Вујошевић 2018: Lela Vujošević, „Katarina Bogdanović – put avangardne intelektualke”,  Beograd: Knjiženstvo, god. 8, br. 8, bez paginacije. http://www.knjizenstvo.rs/sr-lat/casopisi/2018/zenska-knjizevnost-i-kultura/katarina-bogdanovic-put–avangardne-intelektualke#gsc.tab=0 (9. 6. 2023).
  • Вулф 2003: Virdžinija Vulf, Sopstvena soba (prev. Jelena Marković), Beograd: Plavi jahač.
  • Кох 2012: Магдалена Кох, …Када сазремо као култура… Стваралаштво српских списатељица на почетку XX века (канон, род и жанр), Београд: Службени гласник.
  • Максимовић 2013: Горан Максимовић, „Женски ликови у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша”, Књижевна историја (Београд), год. 45, бр. 150, 425–437. http://arhiva.knjizevnaistorija.rs/editions/150Maksimovic.pdf (31. 5. 2023).
  • Марковић 1871: Светозар Марковић (предговор), „Ослобођење женскиња”, у: Џ.С. Мил, Потчињеност женскиња, Београд: Државна штампарија.
  • Марковић 1912: Светозар Марковић, Целокупна дела. Св. 2, Београд: Књижара Љ. Јоксимовића.
  • Mилинковић 2021: Jelena Milinković, „Feministička književna kritika u Ženskom pokretu”, u: Jelena Milinković i Žarka Svirčev (ur.), Ženski pokret: zbornik radova, 457–480. 
  • Милојевић 1937: Вукосава Милојевић, Јован Скерлић, Београд: Зора.
    Николић 2010: Ненад Николић, Меандри просвећености, Београд: Службени гласник.
  • Палавестра 2008: Предраг Палавестра, Историја српске књижевне критике. Том 1, Нови Сад: Матица српска.
  • Свирчев 2018: Жарка Свирчев, Авангардисткиње. Оглед о српској (женској) авангардној књижевности, Београд: Институт за књижевност и уметност.
  • Скерлић 1909: Јован Скерлић, „Догматичка и импресионистичка критика”, у: Писци и књиге. Св. 4, Београд: Нова штампарија „Давидовић”, 1–22.
  • Скерлић 1914: Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Београд: Издавачка кућа С. Б. Цвијановића.
  • Скерлић 2019: Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност, Београд: PortaLibris.
  • Стојковић 2016: Маја Д. Стојковић, „Трагични Дионис у Коштани Борисава Станковића”, Књижевна историја, год. 48, бр. 158, 201–220.
  • Томић 2019: Svetlana Tomić, „Sahranjena u fusnotama. Dr Vukosava Milojević (1898–1985), pisac prve temeljne naučne monografije o Jovanu Skerliću: istraživačka beleška”, Reči (Beograd), god. 11, br. 12, 186–198. https://www.academia.edu/41903320/Sahranjena_u_fusnotama._Dr_Vukosava_Milojević_1898-1985_pisac_prve_temeljne_naučne_monografije_o_Jovanu_Skerliću_istraživačka _beleška _Reči_2019_str.186-198_ (6. 6. 2023).
  • Чолак 2012: Бојан Чолак, „Од ‚лакрдије’ до ,Повести згажених срдаца и прома-шених живота’ – како разумети Коштану Борисава Станковића”, у: Борисав Станковић, Коштaнa: комад из врањског живота с певањем, Београд: Завод за уџбенике, 7–16.