НАПОМЕНЕ О СИНТАКСИ БАРАЊСКОГ ПРЕПИСА ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА

Serbian Studies Research, бр.1, Год. XIV (2023) (стр. 11-51)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Александра М. Антић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/SSRXIV1.011A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У фокусу анализе синтаксичког нивоа језика Барањског преписа Душановог законика нашло се седам синтаксичких црта. Пажња је била посвећена конгруенцији придевских речи, односно глагола са именицом, бројним конструкцијама, реду речи у синтагмама са конгруентним атрибутом и редоследу енклитика, употреби рефлексивних и партиципских пасивних конструкција, декомпонованом предикату, употреби партиципа и, напослетку, реченицама са оптативном перифразом da + презент. Коегзистенција народних и српскословенских језичких особина, раније запажена на фонетском, фонолошком и морфолошком плану, посведочена је и на нивоу синтаксе у једном од старијих преписа Душановог законика.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

синтакса, Барањски препис, Душанов законик, XVI век

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Антић 2019: Александра Антић, „Српскословенске и српске народне фонетске особине Барањског преписа Душановог законика”, Баштина (Лепосавић), свеска 49, 91–107.
  • Антић 2020а: Александра Антић, „О неким графијским одликама Барањског преписа Душановог законика”, Филолог (Бања Лука), год. 11, бр. 21, 217–238.
  • Антић 2020б: Александра Антић, „Морфолошке одлике језика Барањског преписа Душановог законика”, у: Јасмина Шаранац Стаменковић, Љиљана Скробић, Мирјана Илић, Милена Каличанин (ур.), Нови правци истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама. Тематски зборник радова са научног скупа Наука и савремени универзитет 9, Ниш: Филозофски факултет, 439‒454.
  • Антић 2021: Александра Антић, „Ресавски правопис у Барањском препису Душановог законика”, Баштина, свеска 55, 117–134.
  • Бјелаковић 2009: Исидора Бјелаковић, „Рефлексивни пасив у језику Срба у периоду 1813 ‒ 1855. (реализована радња)”, у: Злата Бојовић (изд.), Развојни процеси и иновације у српском језику. 1. Научни састанак слависта у Вукове дане, 38, Београд: Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 267‒278.
  • Brozović, Ivić 1988: Dalibor Brozović, Pavle Ivić, Jezik, srpskohrvatski/ hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod Miroslav Krleža.
  • Грицкат 1972: Ирена Грицкат, Актуелни језички и текстолошки проблеми у старим српским ћирилским споменицима, Београд: Народна библиотека Србије.
  • Грицкат-Радуловић 1975а: Ирена Грицкат-Радуловић, „Језик Струшког преписа”, у: Мехмед Беговић (ур.), Законик цара Стефана Душана. Књига I. Струшки и Атонски препис, Београд: Српска академија наука и уметности, 125‒157.
  • Грицкат-Радуловић 1975б: Ирена Грицкат-Радуловић, „Језик Атонског преписа”, у: Мехмед Беговић (ур.), Законик цара Стефана Душана. Књига I. Струшки и Атонски препис, Београд: Српска академија наука и уметности, 213‒219.
  • Грицкат-Радуловић 1981: Ирена Грицкат-Радуловић, „Језик Студеничког преписа”, у: Мехмед Беговић (ур.), Законик цара Стефана Душана. Књига II. Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукопис, Београд: Српска академија наука и уметности, 69‒71.
  • Грицкат-Радуловић 1997: Ирена Грицкат-Радуловић, „Језик Барањског преписа”, у: Митар Пешикан, Ирена Грицкат-Радуловић, Миодраг Јовичић (ур.), Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, Београд: Српска академија наука и уметности ‒ Завод за уџбенике и наставна средства; Суботица: Бирографика, 89‒92.
  • Грковић-Мејџор 2007а: Јасмина Грковић-Мејџор, „Увод у историјску синтаксу”, у: Списи из историјске лингвистике, Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Нови Сад: Будућност, 11‒60.
  • Грковић-Мејџор 2007б: Јасмина Грковић-Мејџор, „Развој хипотактичког да у старосрпском језику”, у: Списи из историјске лингвистике, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Нови Сад: Будућност, 204‒230.
  • Грковић-Мејџор 2007в: Јасмина Грковић-Мејџор, „Партиципи у српскословенском језику”, у: Списи из историјске лингвистике, Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Нови Сад: Будућност, 231‒258.
  • Грковић-Мејџор 2007г: Јасмина Грковић-Мејџор, „Синтаксичке одлике Житија св. Симеона од св. Саве”, у: Списи из историјске лингвистике, Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Нови Сад: Будућност, 259‒275.
  • Дилпарић 2014: Предраг Дилпарић, „О детерминативним партиципима на примерима из преписа Душановог законика”, Филолог, год. 5, бр. 10, 53‒60.
  • Дилпарић 2015: Предраг Дилпарић, „Детерминативни партиципи у рукописима старије редакције Душановог законика”, Књижевност и језик: часопис Друштва за српскохрватски језик и књижевност (Београд), год. 62, бр. 3/4, 291‒307.
  • Драгин 2005: Наташа Драгин, „Синтаксичке одлике Теодосијевог Житија Петра Коришког”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), XLVII/1‒2, 35‒51.
  • Драгин 2010: Наташа Драгин, „Јустинијанов закон у Атонском препису из XV века”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LIII/1, 61–77.
  • Драгин 2013: Наташа Драгин, „Земљораднички закон у Хиландарском рукопису из XV века”, у: Споменици српскословенске писмености: језик и текстологија, Нови Сад: Тиски цвет, 199‒225.
  • Ђорђић 1975: Петар Ђорђић, Старословенски језик, Нови Сад: Матица српска.
  • Законик цара Стефана Душана. Књига I. Струшки и Атонски рукопис, Мехмед Беговић (ур.), Београд: Српска академија наука и уметности, 1975.
  • Законик цара Стефана Душана. Књига II. Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукопис, Мехмед Беговић (ур.), Београд: Српска академија наука и уметности, 1981.
  • Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, Митар Пешикан, Ирена Грицкат-Радуловић, Миодраг Јовичић (ур.), Београд: Српска академија наука и уметности ‒ Завод за уџбенике и наставна средства; Суботица: Бирографика, 1997. Напомене о синтакси Барањског преписа Душановог законика
  • Зарифовић 2004: Бранка Зарифовић, „Декомпоновање предиката у старосрпским повељама и писмима од XII до XIV века (Грађа из I Стојановићеве збирке)”, Прилози проучавању језика (Нови Сад), бр. 35, 5‒28.
  • Јовић 1968‒1969: Душан Јовић, „О језику ‘Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића’”, Јужнословенски филолог (Београд), књ. 3/4, 365‒455.
  • Јовић 2011: Надежда Јовић, Језик Хиландарског медицинског кодекса, Ниш: Филозофски факултет у Нишу.
  • Курешевић 2016: Марина Курешевић, „Језик Слова Акира Премудрог из рукописне збирке Народне библиотеке Србије бр. 53”, Јужнословенски филолог, књ.72, св. 1/2, 105‒126.
  • Курешевић 2018: Марина Курешевић, „Активни партиципи у средњем стилу српске средњовековне књижевности: могућ правац развоја српског књижевног језика”, у: Рајна Драгићевић и Вељко Брборић (ур.), Српска славистика: колективна монографија (радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта). Том 1, Језик, Београд: Савез славистичких друштава Србије, 173‒188.
  • Лазић-Коњик 2006: Ивана Лазић-Коњик, „Структура, функција и лексикографска обрада перифрастичних предиката: на примерима из дневне штампе”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, 219‒304.
  • Луковић 1994: Милош Луковић, Развој српскога правног стила: прилог историји језика и права у Србији, Београд: Службени гласник.
  • Mrazović, Vukadinović 2009: Pavica Mrazović, Zora Vukadinović, Gramatika srpskog jezika za strance, 2. prerađeno i dopunjeno izdanje, Sremski Karlovci–Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Николић 1987: Светозар Николић, Старословенски језик 1. Правопис, гласови, облици, Београд: Научна књига.
  • Павловић 2009: Слободан Павловић, „Основе развоја старосрпске хипотаксе”, Нови Сад: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LII/1, 107‒122.
  • Павловић 2011: Слободан Павловић, „Дистрибуција енклитика у старосрпским повељама и писмима XII и XIII века”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LIV/2, 32‒52.
  • Петровић 2018: Сања Петровић, „Синтаксичко-семантичка анализа активних партиципа у адвербијалној употреби у Рукопису А Српске Александриде (15. век)”, Нови Сад: Прилози проучавању језика, бр. 49, 3‒27.
  • Пешикан 1959: Митар Пешикан, „Неке напомене о развоју активних партиципа у српскохрватском језику”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, II, 88‒106.
  • Пешикан 1997: Митар Пешикан, „Регистар појмова и израза (за Прз, Бар, Шиш и Рак)”, у: Митар Пешикан, Ирена Грицкат-Радуловић, Миодраг Јовичић (ур.), Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, Београд: Српска академија наука и уметности ‒ Завод за уџбенике и наставна средства; Суботица: Бирографика, 471‒497.
  • Пипер и др. 2005: Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић и Бранко Тошовић, Синтакса савременога српског језика: проста реченица, Београд: Институт за српски језик САНУ; Београдска књига; Матица српска.
  • Поломац 2016: Владимир Поломац, Језик повеља и писама Српске деспотовине, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
  • Радовановић 1977: Милорад Радовановић, „Декомпоновање предиката (на примерима из српскохрватског језика)”, Јужнословенски филолог, 33, 53‒80.
  • РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика VI, Нови Сад: Матица српска, 1976.
  • Соловјев 1980: Александар Соловјев, Законик цара Стефана Душана: 1349. и 1354., Београд: Научно дело.
  • Станојчић, Поповић 2005: Живојин Станојчић и Љубомир Поповић, Граматика српскога језика (уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе), 10. издање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Стефановић 1997: Димитрије Стефановић, „Опис Барањског преписа”, у: Митар Пешикан, Ирена Грицкат-Радуловић, Миодраг Јовичић (ур.), Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, 83‒87.
  • Стијовић 2008: Рада Стијовић, „Напомене о енклитикама у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LI/1‒2, 45‒52.