ПСИХОЛОШКЕ СТУДИЈЕ ЛИЧНОСТИ УМЕТНИКА

Наслеђе 55 (2023), стр. 219-233

АУТОР(И): Биљана С. Пејић

Е-АДРЕСА: b.pejic@yahoo.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2355.219P

САЖЕТАК:

У раду се анализирају различити теоријски и емпиријски приступи у проучавању личности уметника. Рад представља синтезу различитих релевантних идеја и њихово сагледавање са општијег нивоа, у настојању да се ове идеје склопе у ширу слику питања личности уметника. Анализа показује да ниједна психо- лошка теорија до сада није сасвим успела да пружи јединствено  и свеобухватно тумачење уметничког понашања. Иако  значајне и релевантне, оне су биле фокусиране на појединачне аспекте личности уметника. Психоанализа заступа идеју о уметнику као неуротику који своје идеје црпи из несвесног, гешталт психоло- гија говори о таленту као дару, а уметника посматра као особу   са нарочито развијеним способностима опажања и визуелног мишљења, хуманистичка психологија говори о стваралаштву као универзалном људском обележју, а теорија црта о јединственом склопу особина личности  уметника.  Ипак,  свака  појединачно је значајна, јер је допринела разумевању уметничког стварала- штва и личности уметника у целини. Кроз историју су најчешће разматрана виђења психопатологије уметника спрам обдареног ствараоца. Разлоге оволике разноликости виђења уметника треба тражити у чињеници да је сваки уметник велики и непоновљив у својој оригиналности.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

уметност, уметник, стваралаштво, психолошке теорије, личност, црте личности

ЛИТЕРАТУРА:

  • Ајдусон 1958: B. T. Eiduson, Artist and non-artist: A comparative study, Journal of Personality, 26, 13-28.
  • Ајслер 1971: K. Eissler, Discourse on Hamlet and HAMLET, New York: International Universitties Press.
  • Ајзенк 1972: H. J. Eysenck, Personal Preferences, Aesthetic Sensitivity, and Person- ality in Trained and Untrained Subjects, Journal of Personality, 40, 544-557.
  • Арнхајм 1974: R. Arnhajm, Pikasova Gernika – geneza jedne slike, Vrnjačka banja: Zamak kulture.
  • Арнхајм 1985: R. Arnhajm, Vizuelno mišljenje – jedinstvo slike i pojma, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
  • Арнхајм 1998: R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu i Studentski kulturni centar.
  • Арнолд 2004: W. Arnold, The Illness of Vincent van Gogh, Journal of the History of the Neurosciences, 13 (1), 22-43.
  • Барон 1955: F. Barron, The disposition towards originality, Journal of Abnormal and Social Psychology, 51, 478-485.
  • Барон 1963: F. Barron, Creativity and psychological health, New York: Van Nostrand. Барон, Херингтон 1981: F. Barron & D. Harrington, Creativity, intelligence, and personality, Annual Review of Psychology, 32, 439-476.
  • Букер, Фим, Френсис 2001: B. B. Booker, M. Feam & L. J. Francis, The personality profile of artists, The Irish Journal of Psychology, 22 (3-4), 277-281.
  • Дата 1996: R. D. Dutta, Personality Model of Fine Artists, Creativity Research Jour- nal, 9 (4), 391-394.
  • Древдал, Кател 1958: J. E. Drevdahl, R. B. Cattell, Personality and creativity in art- ists and writers, Journal of Clinical Psychology, 14, 107-111.
  • Фајст 1998: G. J. Feist, A Meta-Analysis of Personality in Scientific and Artistic Crea- tivity, Personality and Social Psychology Review, 2 (4), 290-309.
  • Фајст 2010: G. J. Feist, The function of personality in creativity: The nature and nur- ture of the creative personality, In: J. C. Kaufman, R. J. Sternberg (Eds.), The Cambridge hand-book of creativity, New York: Cambridge University Press, 113-130.
  • Фројд 1976a: S. Frojd, Iz kulture i umetnosti, Novi Sad: Matica Srpska. Фројд 1976б: S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Novi Sad: Matica Srpska. Фром 2008: E. From, Umeće življenja, Beograd: Mono & Manjana.
  • Фурнам, Чаморо-Примјузик 2004: A. Furnham, T. Chamorro-Premuzic, Person- ality, intelligence, and art, Personality and Individual Differences, 36 (3), 705-715.
  • Гац, Гац 1973: K. O. Götz, K. Götz, Introversion-Extraversion and Neuroticism in Gifted and Ungifted Art Students, Perceptual and Motor Skills, 36, 675-678.
  • Гац, Гац 1979: K. O. Götz & K. Götz, Personality Characteristics of Professional Art- ists, Perceptual and Motor Skills, 49, 327-334.
  • Гедо 1996: J. E. Gedo, The artist and the emotional world: creativity and personality, New York: Columbia University Press.
  • Гезел, Чиксентимихаљ 1976: J. W. Getzels & M. Csikszentmihalyi, The creative vision: A longitudinal study of problem finding in art, New York: John Wiley & Sons.
  • Гудвин 1971: D. W. Goodwin, The Alcoholism of Eugene O’Neill, Journal of Ameri- can Medical Association, 216, 99-104.
  • Јасперс 2011: K. Jaspers, Strindberg i Van Gog, Beograd: Službeni Glasnik. Јеротић 2006: V. Jerotić, Psihoanaliza i kultura, Beograd: Ars Libri.
  • Јовановић, Шкорц 1994: L. Jovanović, B. Škorc, Umetnik – pogled izbliza, Psi- hologija 27, 325-340.
  • Јунг 1978: K. G. Jung, O psihologiji nesvesnog, Novi Sad: Matica Srpska. Јунг 1987: K. G. Jung, Čovjek i njegovi simboli, Zagreb: Mladost.
  • Кафмен, Плакер, Бер 2008: J. C. Kaufman, J. A. Plucker & J. Baer, Essentials of crea- tivity assessment (Vol. 53), New Jersey: John Wiley & Sons.
  • Карсон 2011: S. H. Carson, Creativity and psychopathology: A shared vulnerability model, Canadian Journal of Psychiatry, 56 (3), 144-153.
  • Кател 1966: R. Cattell, The Scientific Analysis of Personality, Chicago: Aldine Publish- ing Company.
  • Кокс 1926: C. M. Cox, Genetic studies of genius II: The early mental traits of three hundred geniuses, Stanford, CA: Stanford University Press.
  • Конери, Џон-Стајнер, Марјановић-Шejн 2010: C. M. Connery, V. P. John-Steiner, Marjanovic-Shane (Eds.), Vygotsky and Creativity: a Cultural-historical Approach to Play, Meaning Making, and the Arts, New York: Peter Lang Pub- lishing, Inc.
  • Крис 1970: E. Kris, Psihoanalitička istraživanja u umetnosti, Beograd: Kultura. Маслов 1982: A. Maslov, Motivacija i ličnost, Beograd: Nolit.
  • Милер, Тал 2007: G. F. Miller & I. R. Tal, Schizotypy versus openness and intelli- gence as predictors of creativity, Schizophrenia Research, 93 (1-3), 317-324.
  • Нелсон, Равлингс 2010: C. B. Nelson, D. Rawlings, Relating schizotypy and per- sonality to the phenomenology of creativity, Schizophrenia Bulletin, 36 (2), 388-399.
  • Нетл, 2006: D. Nettle, Schizotypy and mental health amongst poets, visual artists, and mathematicians, Journal of Research in Personality, 40 (6), 876-890.
  • Огњеновић 2003: P. Ognjenović, Psihološka teorija umetnosti, Beograd: Gutember- gova galaksija.
  • Панић 2012: V. Panić, Psihologija i umetnost, Beograd: Zavod za udžbenike i nas- tavna sredstva.
  • Ранк 1989: O. Rank, Art and Artist: Creative Urge and Personality Development, New York: W. W. Norton, Company.
  • Рот 2004: N. Rot, Opšta psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Рунко 2007: M. A. Runco, To Understand is to Create: An Epistemological Perspec- tive on Human Nature and Personal Creativity, In: R. E. Richards (Ed.), Ever day Creativity and New Views of Human Nature: Psychological, Social, and Spiritual Perspectives, Washington, DC: American Psychological Associa- tion, 91-108.
  • Сајмонтон 2000: D. K. Simonton, Creativity: Cognitive, personal, developmental, and social aspects, American psychologist, 55 (1), 151-158.
  • Стернберг 2005: R. Sternberg, Creating a Vision of Creatvity: The first 25 Years, Psy- chology of Aesthetics, Creativity and the Arts, Vol. S, No. 1, 2–12.
  • Шкорц 2018: B. Škorc, Kreativnost u interakciji: psihologija stvaralaštva, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
  • Томас, Дјук 2007: K. Tomas & M. Duke, Depressed Writing: Cognitive Distortions in the Works of Depressed and Nondepressed Poets and Writers, Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts, Vol. 1, No. 4, 204–218.