ИСКУСТВЕНА НАСПРАМ СИМБОЛИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ: ИНОВАЦИЈЕ MАРКА ПОЛА У ОПИСИМА ИСТОКА У ОДНОСУ НА СРЕДЊОВЕКОВНУ ДИДАКТИЧКУ КЊИЖЕВНОСТ

Наслеђе 54 (2023), стр. 369-382

АУТОР(И): Марија М. Панић

Е-АДРЕСА: ms.marija.panic@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2354.369P

САЖЕТАК:

Рад се бави анализом дела Марка Пола Le Devisement du monde (Опис света), франко-италијанске, и највероватније најстарије верзије овог списа, зачетника жанра путописа, у коме он, крајем XIII века, поставља, на имплицитан и експлицитан начин, јасан критички отклон у односу на дотадашњи, симболички манир при- казивања географских знања у списима тога времена. Као што је познато, за разлику од учених дела XII и XIII века, написаних на латинском или француском језику (наведимо као пример тада веома заступљене списе Historia orientalis Жака де Витрија и Image du monde Госуена из Меца), Марко Поло описује оно што види: пре- наглашена чудеса (mirabilia, какви су феникс, грифони, непосто- јећа хибридна бића и слично) овде не постоје, венецијански путник пружа веродостојне описе и практичне податке и, штавише, отво- рено се критички осврће на нека нетачна места из средњовековних бестијаријума и енциклопедија. Нарочито је занимљива фигура Презвитера Јована, измишљеног владара који је све до XVI века постојао у имагинаријуму Европе као доминантни суверен Истока, док је код Марка Пола приказан као обичан владар, не значајнији од других. Компаративном анализом дела насталих у XII и XIII веку на латинском и француском језику (француски средњове- ковни бестијаријуми, Писмо Презвитера Јована, Historia orientalis Жака де Витрија и Image du monde Госуена из Меца) са делом Le Devisement du monde Марка Пола настојимо да  установимо  које су иновације венецијанског трговца и истраживача и до које мере његова искуствена географија мења тада доминантни симболички и поучни манир писања географских списа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Марко Поло, путопис, чудеса, бестијаријум, опсервација/опажање, опис, средњовековна дидактичка књижевност

ЛИТЕРАТУРА:

Извори
  • Angremy 1983 : A. Angremy, « La Mappemonde de Pierre de Beauvais », Romania, n°104, 316–350, 457–498.
  • Baker (éd.) 2010 : C. Baker, Le Bestiaire, Version longue attribuée à Pierre de Beauvais, Paris : Honoré Champion.
  • Gosman 1982 : M. Gosman, La Lettre du Prêtre Jean, les versions en ancien français et en ancien occitan (textes et commentaires), Groningen : Bouma’s Boekhuis. Donnadieu (éd.) 2008 : J. Donnadieu (éd.), Jacques de Vitry, Histoire orientale/Historia orientalis. Turnhout : Brepols.
  • Zaganelli 1990 : G. Zaganelli, La Lettera del Prete Gianni, Parma: Pratiche Ed. Lindsay 2007–2008: Isidori Hispalensis Episcopi Etimologiarvm sive Originvm, New York: Oxford University Press.
  • Marko Polo 1964: Marko Polo, Milion (prevela sa italijanskog Mira Bruneti), Beograd: Rad.
  • Marko Polo 2016: Marko Polo (i Rustikelo iz Pize), Milion (putovanja Marka Pola)
  • (prevela Nada Uzelac), Beograd: Bukefal.
  • Marco Polo 2019 : Marco Polo, Le devisement du monde, édition et traduction par Joël Blanchard et Michel Quereuil, Genève: Droz.
  • McCrindle (ed) 2010: J. W. McCrindle, The Christian Topography of Cosmas, an Egyp- tian Monk, New York: Cambridge University Press.
  • Pjer de Bove 1986-87: „Из Бестијаријума Пјера де Бовеа” (превео са француског Милојко Кнежевић), Градац n°73–75, 74–75.
  • Prior (éd.) 1913. O. Prior (éd.), L’Image du monde du maître Gossouin, rédaction en prose, Lausanne : Librairie Payot et Cie.
Критичка литература:
  • Bejczy 2001 : I. Bejczy, La Lettre du Prêtre Jean : une utopie médiévale, Paris : Imago. Blanchard, Quereuil 2019 : « Introduction », in Marco Polo, Le devisement du monde, édition et traduction par Joël Blanchard et Michel Quereuil, Genève: Droz,VII–LIX.
  • Bruneti 1964 : „Putovanje Marka Pola i njegov odraz u književnosti”, u Marko Polo,
  • Milion (prevela sa italijanskog Mira Bruneti), Beograd: Rad, 150–157.
  • Buquet 2013: T. Buquet, „Animalia extranea et stupenda ad videndum. Describing and Naming Exotic Beasts in Cairo Sultan’s Menagerie”, in García et al. (ed.), Animals and Otherness in the Middle Ages, Oxford: British Archaeological Reports, 25–34.
  • Verdon 2007 : J. Verdon, Voyager au Moyen Âge, Paris : Perron.
  • Еko 1992 : U. Eko, Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (prevod sa italijanskog Tanja Majstorović i Snežana Brajović), Novi Sad: Svetovi, Beograd: Kultura.
  • Gautier-Dalché 1990 : P. Gautier-Dalché, « Un problème d’histoire culturelle : per- ception et représentation de l’espace au Moyen Âge », Médiévales, n°18, Paris : Presses Universitaires de Vincennes, 5–15.
  • Gregory 1999 : T. Gregory, « Nature » (traduit de l’italien par Luc Hersant) in J. Le Goff et J.-C. Schmitt, Dictionnaire raisonné du Moyen Âge occidental, Paris : Fayard, 806–819.
  • Dragojlović 1968: D. Dragojlović, Fiziolog u Srba (doktorska disertacija u rukopisu), Filozofski fakultet, Univerzitetska biblioteka u Beogradu, RD3451.
  • Zambon 1986-87: Ф. Замбон, „Теологија бестијаријума” (превела са италијанког Александра Манчић Милић), Градац n°73–75, 121–134.
  • Zink 2006 : M. Zink, Nature et poésie au Moyen Âge, Paris : Fayard.
  • Jostkleigrewe 2006 : G. Jostkleigrewe, « L’espace entre tradition et innovation. La géographie symbolique du monde et son adaptation par Gossouin de Metz », Actes des congrès de la Société des historiens médiévistes de l’enseignement supérieur public, n° 37, 369–378. <https://www.persee.fr/doc/shmes_1261-9078_2007_act_37_1_1932>, 25. 11. 2022.
  • Lecoq 1996 : D. Lecoq, « Plate ou sphérique ? La conception de la Terre au Moyen Âge », Bulletin du Comité français de cartographie, n° 148, 19–38. <https:// www.lecfc.fr/new/articles/148-article-3.pdf> 25.11.2022.
  • Lett 1997 : D. Lett, L’enfant des miracles, Paris : Aubier.
  • Lucken 1994 : C. Lucken, « Les hiéroglyphes de Dieu : la demonstrance des Bestiaires au regard de la senefiance des animaux selon l’exégèse de saint Augustin », Comparaison n° 1, 185–202.
  • Lugt 2000 : M. van der Lugt, « Animal légendaire et discours savant médiéval : la barnacle dans tous ses états, Micrologus n° 8, 351–393.
  • Panić 2013: М. Панић, Људске заједнице у Писму Презвитера Јована, у Д. Бошковић (ур.), Српски језик, књижевност, уметност: зборник радова са VII међународног научног скупа, књ. 2: Немогуће: завет човека и књижевности, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 409–417.
  • Panić 2018: M. Panić, « Le savoir sur l’Inde dans la littérature française des XIIe et XIIIe siècles », Nasleđe n°40, 163–174.
  • Pastoureau 2004 : M. Pastoureau, Une histoire symbolique du Moyen Âge occidental, Paris : Seuil.
  • Pastoureau 2008 : Les animaux célèbres, Paris : Arléa.
  • Pastoureau 2011 : M. Pastoureau, Les bestiaires du Moyen Âge, Paris : Seuil.
  • Popović 2019: U. Popović, Sveti Avgustin o jeziku i znakovima, Arhe n°32, 123–140.<https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2272/2286>,    25.11.2022.
  • Strubel 2002 : A. Strubel, ‘Grant senefiance a’: allégorie et littérature au Moyen Âge, Paris : Honoré Champion.
  • Strubel 2006 : A. Strubel, « Le sens de l’Écriture et le déchiffement du monde », in F. Lestringant, M. Zinc (éds.), Histoire de lq France littéraire : Naissances, Renaissances (Moyen Âge–XVIe siècle), Paris : P.U.F., 237–290.
  • Uzelac 2016 : N. Uzelac, ’Nisam ispričao ni polovinu onoga što sam video’: o poreklu Putovanja Marka Pola i verzijama njegovog teksta, u: Marko Polo (i Rustikelo iz Pize), Milion (putovanja Marka Pola) (prevela Nada Uzelac), Beograd: Bukefal, 347–352.
  • Fontaine 1996 : J. Fontaine, « Isidore de Séville et la mutation de l’encyclopédisme antique », in M. de Gandillac et al., La pensée encyclopédique au Moyen Âge, Neuchâtel : La Baconnière, 43–62.
  • Friedman 2019: J. Friedman, The Marvelous Beasts in the Secrets of Natural History, De Medio Aevo n°13, 13–44.
  • Frugoni 2022: C. Frugoni, Vivre avec les animaux au Moyen Âge (traduit de l’italien par Lucien d’Azay), Paris: Belles Lettres.