ИНКОНГРУЕНЦИЈА КАО ЈЕДНО ОД СРЕДСТАВА ТУМАЧЕЊА ХУМОРА У МУЗИЦИ

Наслеђе 52 (2022), стр. 341-352

АУТОР(И): Маја В. Радивојевић Славковић

Е-АДРЕСА: maja@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2252.341RS

САЖЕТАК:

Изучавање елемената хумора  у  музичкој  уметности  тесно је повезано са приступима музичких теоретичара који су се претежно бавили питањима значења у музици. Чак је музика изазвала велику пажњу и код филозофа и естетичара у оквиру истраживања емотивних својстава уметности уопштено, будући да се служи специфичним средствима изражаја која нису увек утврђена јасним системом „декодирања”. Самим тим, хумори- стични моменти у музици постављају се кроз њихово испити- вање у различитим теоријско-аналитичким приступима. Ти се приступи заснивају на двема основним премисама и то: хумор се манифестује кроз могућа специфична својства музике и, са друге стране, хумор настаје искључиво у домену перцепције и когни- ције слушаоца/аналитичара.

Циљ овог рада јесте представљање основа  „читања”  хумора и хумористичких тренутака у музичком тексту, односно поста- вљање базичне апаратуре која би могла допринети лакшем и детаљнијем приступу значења у музици.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

хумор, кодирање, инконгруенција, значење, интертекстуалност

ЛИТЕРАТУРА:

  • Agavu 1991: K. Agawu, Playing with Signs: A Semiotic Interpretation of Classic Music, Priceton – New York: Priceton University Press.
  • Bukaria 2004: C. Bucaria, Lexical and syntactic ambiguity as a source of humor: The case of newspaper headlines, Humor-International Journal of Humor Research 17–3, Berlin: Walter de Gruyter, 279–309.
  • Vil 2004: Т. Veale, Incongruity in humor: Root cause or epiphenomenon?, Humor-In- ternational Journal of Humor Research 17–4, Berlin: Walter de Gruyter, 419–428.
  • Vuksanović 2015: I. Vuksanović, Humor u srpskoj muzici 20. veka, Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
  • Gilbert 1926: H. Gilbert, Humor in Music, The Musical Quarterly, Vol. 12, No. 1 (Jan., 1926), New York: Oxford University Press, 40–55.
  • Gruneberg 1969: R Gruneberg, Humor in Music, Philosophy and Phenomenological Research, Vol. 30, No. 1 (Sep., 1969), Malden: International Phenomenologi- cal Society, 122–125.
  • Eko 1976: U. Eco, A Theory of Semiotics, Bloomington: Indiana University Press.
  • Eko 1984: U. Eco, Semiotics and the Philosophy of Language, Bloomington: Indiana University Press.
  • Ženet 1982: G. Genette, Palimpseste: La littérature au second degré, Paris: Seuil.
  • Ženet 1997: G. Genette, Palimpsests: Literature in the Second Degree (transl. Channa Newman and Claude Doubinsky), Lincoln and London: University of Nebraska Press.
  • Mejer 1986: L. Mejer, Emocija i značenje u muzici, Beograd: Nolit.
  • Monel 2000: R. Monelle, The Sense od Music: Semiotic Essays, Priceton – New York: Priceton University Press.
  • Mul 1949: H. Mull, A Study of Humor in Music, The American Journal of Psychology, Vol. 62, No. 4 (Oct., 1949), Chicago: University of Illinois Press, 560–566.
  • Мur 2001: R. Moore & D. Johnson, Effects of Musical Experience on Perception of and Preference for Humor in Western Art Music, Bulletin of the Council for Research in Music Education, No. 149, Pioneering Inquiry in the New Century: Exemplars of Music Research, Part II (Spring, 2001), Chicago: University of Illi- nois Press on behalf of the Council for Research in Music Education, 31–37.
  • Haten 2004: R. Hatten, Interpreting Musical Gestures, Topics, and Tropes: Mozart, Beethoven, Schubert, Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press.
  • Šajnberg 2000: Е. Sheinberg, Irony, Satire, Parody and the Grotesque in the music of Shostakovich, University of Michigan: Ashgate.