АУТОР(И): Јелена Д. Анђелковић
Е-АДРЕСА: jelena.andelkovic@uni-hamburg.de
DOI: 10.46793/LIPAR80.075A
САЖЕТАК:
У раду смо се бавили анализом приповетке Лилика из дебитантске збирке Драгослава Михаиловића Фреде, лаку ноћ, објављене 1967, која га је сврстала у писце стварносне прозе, новог књижевног правца 60-их година 20. века. Тема злостављања деце уведена је у приповетку сказ техником: ја-наратор је десетогодишња девојчица Лилика, која из своје, инфантилне перспективе, невештим језиком детета износи страшну исповест о тортури којој је изожена од својих најближих. Оквире личног прича превазилази увођењем ликова из окружења, представника државних институција, чиме се стиче општа слика девијантног социјалистичког система који насиље подстиче на свим нивоима. Сама анализа је за предмет имала специфичне односе сказ-инстанци: приповедача и слушаоца, као и позицију имплицитног аутора. Отворено питање адресата дало је могућност следеће интерпретације: исповест је могла бити упућена аутору, неименованом слушаоцу или се адресант обраћао себи. Трећу претпоставку да девојчица разговара сама са собом најбоље подупиру аргументи из текста. Иза привидне хаотичности Лиликине приче крије се вешта рука имплицитног аутора који конструкцију наратива заснива на строгој хијерархијској структури временских равни. Ретроспективу младог живота, као централну причу, уоквирује јунакињина садашњост из које мисао о смрти покреће приповедање, а трагизам употпуњава слика окружења, новобеоградске периферије као стециште морално посрнулих људи са маргине.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Лилика, Драгослав Михаиловић, сказ, приповедач, адресат, имплицитни аутор, хронотоп
ЛИТЕРАТУРА:
Извор
- Михаиловић 1984: Д. Михаиловић, Лилика, у: Д. Михаиловић, Фреде, лаку ноћ: приповетеке, Београд: БИГЗ, СКЗ, Просвета, 41–66.
Литература
- Делић 1996: Ј. Делић, Бахтинова теорија дијалога и питања поетике сказа, Београд: Књижевна историја, год. XXVIII, бр. 100, Београд, 627−647.
- Кецојевић 2021: М. Кецојевић, Типови приповедача и њихова функција у прози
- Драгослава Михаиловића, докторска дисертација, Филолошки факултет, Београд, 2021. ‹ https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/4697›.
- Клајн 1985: Иван Клајн, О функцији и природи заменица, Београд: Институт за српскохрватски језик, 94–101.
- Кузмић 1988: A. Kuzmić, Funkcija skaza u romanima Dragoslava Mihailovića, Varaždin: Gesta: časopis za kulturu, god. 10, Varaždin, 104–110.
- Петровић 2021: П. Петровић, Роман и филм: Поетика црног таласа, у: П. Петровић, Хоризонти модернистичког романа, Београд: Чигоја, 177–185.
- Принс 2011: Dž. Prins, Naratološki rečnik (prev. B. Miladinov), Beograd: Službeni glasnik.
- Рибникар 1987: В. Рибникар, Монолошка форма у прози Драгослава Михаиловића, у: В.
- Рибникар, Могућности приповедања: огледи о новијој српској прози, Београд: БИГЗ, 73−108.
- Танасковић 2018: Т. Танасковић, Територијално раслојена лексика у књижевном делу
- Драгослава Михаиловића, докторска дисертација, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2018, 9. ‹https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/10510/Disertacija.pdf?sequence=6&isAllowed=y›.
- Ходел 2008: Р. Ходел, Текстуална кохеренција сказа на примјеру Јалове јесени Драгослава Михаиловића, Нови Сад: Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 56, св. 2, Нови Сад, 325−340.
- Ходел 2020: R. Hodel, Reči od mramora. Dragoslav Mihailović − život i delo (prir. i prev. M. Đurić), Beograd: Laguna.
- Штанцл 1995: F. Štancl, Novi pristup tipičnim pripovednim situacijama (prev. Đ. Jovanović), Beograd: Reč, god. II, br. 07, mart, Beograd, 86−92.