ХОМИ БАБА: ОД ПОСТКОЛОНИЈАЛНИХ ТЕОРИЈА КА ТРАНСКУЛТУРНИМ ПОЛИТИКАМА

Липар 78 (2022), (стр. 139-149)

АУТОР(И): Игор Перишић

Е-АДРЕСА: perisigor@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR78.139P

САЖЕТАК:

Хоми Баба, америчко-индијски књижевни теоретичар и филозоф културе, једна је од кључних фигура постколонијалне теорије. Његов оригинални допринос јесте у увођењу појмова „хибридизација”, „мимикрија”, „културна разлика”, „амбиваленција колонијалног дискурса” и „трећи простор”, којима се репертоар постколонијалних теорија обогаћује и проблематизује у кључу постструктуралистичких филозофија, пре свега оних Жака Дериде, Жака Лакана и Мишела Фукоа. Као постколонијални књижевни и културни теоретичар, Баба се у књизи Смештање културе супротставља бинаризованим поделама теорија/политика, како би покушао да покаже који је дејствени смисао постколонијалних теорија. Наравно, да би се до те нове праксе дошло потребно је било расправити неке апорије у коју његова мисао почесто упада, нарочито разрадити компликовану дијалектику амбивалентности пост/колонијалног дискурса. Паралелно са постколонијалном мишљу, развија се и Бабина филозофија културе. У тексту „DissemiNation”, као постструктуралистички инспирисан мислилац, он не изводи систематичну транскултурну теорију, већ само деконструкцијски указује на „места цепања” унисоно схваћене Културе као монолитне и монополске Западне нарације.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Хоми Баба, постколонијалне теорије, транскултурне политике, хибридизација, мимикрија, културна разлика, амбиваленција колонијалног дискурса, трећи простор

ЛИТЕРАТУРА:

  • Арсенијевић Митрић 2016: Ј. Арсенијевић Митрић, Terra amata vs. terra nullius: дискурс о постколонијализму у делима Б. Вонгара и Ж. М. Г. ле Клезиоа, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
  • Ashcroft, Ahluwalia 2001: B. Ashcroft and P. Ahluwalia, Edward Said, London and New York: Routledge.
  • Баба 1996–1997: Хоми К. Баба, ДисемиНација: време, наратив и маргине модерне нације, прев. Ђ. Томић, Београд: Београдски круг, 3–4 (1996); 1–2 (1997), 133–161.
  • Баба 2004: Хоми К. Баба, Смештање културе, прев. Р. Јовановић, Београд: Београдски круг.
  • Бојанић Ћирковић 2015: М. Бојанић Ћирковић, Дискурс као средство у борби за редефинисање културе, Језик, књижевност, дискурс: Књижевна истраживања, ур. Весна Лопичић, Ниш: Филозофски факултет, 75–86.
  • Велш 2001: В. Велш, Транскултуралност: Форма данашњих култура која се мења, прев. В. Вукелић, Београд: Култура, 102, 70–89.
  • Epstein 2019: Transculture, transculturalism. Filosofia: An Encyclopedia of Russian Thought. ‹http://filosofia.dickinson.edu/encyclopedia/transculture/›. 14. 4. 2022.
  • Жижек 2002: С. Жижек, Мултикултурализам – Нови расизам?, Нација, култура и грађанство, прир. и прев. С. Дивјак, Београд: Службени лист СРЈ, 409–422.
  • Кукатас 2002: Ч. Кукaтас, Постоје ли културна права? у: Нација, култура и грађанство, прир. и прев. С. Дивјак, Београд: Службени лист СРЈ, 191–219.
  • Манојловић Пинтар 2007: О. Манојловић Пинтар, Културе, нације и време глобализације, Београд: Токови историје, 4, 179–184.
  • Перишић 2014а: И. Перишић, Критика и метакритика: прилози за теорију и историју српске књижевне критике, Београд: Институт за књижевност и уметност.
  • Перишић 2014б: И. Перишић, Домаћа књижевна животиња: Кратка панорама савремене српске прозе у светлу постколонијалних и транскултуралних контроверзи, у: Tрaнскултурнa димeнзиja слaвистичких студиja и кoмпaрaтивнa књижeвнoст, ур. С. Владив Гловер, М. Илишевић и И. Перишић, Београд: Институт за књижевност и уметност, 2014, 201–216.
  • Семприни 1999: А. Семприни, Мултикултурализам, прев. В. Ињац Малбаша, Београд: Clio.
  • Спивак 2003: Г. Чакраворти Спивак, Критика постколонијалног ума, прев. Р. Мастиловић, Београд: Београдски круг.
  • Чолић 2013: З. Чолић, Културални номадизам као одбрана хетерогености, Београд: Култура, 138, 256–266.