MOŽE LI SE REĆI U „BOLJŠOM TEATRU“?

Lipar 77 (2022), (str. 271-280)

AUTOR(I): Žarko B. Veljković

E-ADRESA: sapphousatthis@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR77.271V

SAŽETAK:

Transkribujući naziv pozorišta u Moskvi Bolьšoй teatr, norma srpskog jezika se od promene Boljšoj teat(a)r, s gen. Boljšoja teatra (1960) polako okrenula ka više- manje dubletu Boljšoj teat(a)r, s gen. Boljšog/Boljšoja teatra (1989, 1994, 2010), sve do promene isključivo Boljšoj teatar, s gen. Boljšog teatra (2013). Na ovo poslednje tran- skripciono rešenje stavili smo primedbe da je diskrepantno, zbunjujuće, nepraktično i gramatički nemoguće za primenu. Stoga predlažemo da norma srpskog jezika usvoji sledeće, najpraktičnije rešenje. Budući da se tako uobičajilo, normirati Boljšoj-te- atar kao polusloženicu. U svim drugim i budućim slučajevima, u ruskim toponimima i nazivima na (Ne)bolьšoй, u srednjem rodu na (Ne)bolьšoe – transkribovati kao (Ne) boljši i (Ne)boljše sa (zajedničkim) gen. (Ne)boljšeg, npr. rus. Bolьšoй Gorod > srp. Boljši gorod, s gen. Boljšeg goroda, rus. Nebolьšoй dramatičeskiй teatr > srp. Neboljši dramatičeski teatar, s gen. Neboljšeg dramatičeskog teatra, rus. Bolьšoe Trifonovo > srp. Boljše Trifonovo, s gen. Boljšeg Trifonova. A kod ruskih toponima i naziva na (Ne) bolьšaя ženskoga roda ne treba ništa menjati, nego kao što je književno/normativno – transkribovati kao (Ne)boljša(ja) sa gen. (Ne)boljše, npr. rus. Bolьšaя Rečka > srp. Boljša(ja) Rečka, s gen. Boljše Rečke.

KLJUČNE REČI:

Bolьšoй teatr, Boljšoj teat(a)r, ruski, srpski, transkripcija

LITERATURA:

  • ATLAS MIRA 1967: Atlas mira, Moskva: GUGK.
  • NORMATIVNA GRAMATIKA 2013: P. Piper, I. Klajn, Normativna gramatika srpskog jezika, Novi Sad: Matica srpska.
  • PRAVOPIS 1960: R. Aleksić, J. Vuković, M. Hraste, Pravopis srpskohrvatskoga književnog jezika, Novi Sad, Zagreb: Matica srpska, Matica hrvatska.
  • PRAVOPIS 1994: M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica, Pravopis srpskoga jezika, [Novi Sad]: Matica srpska.
  • PRAVOPIS 2010: M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica, Pravopis srpskoga jezika – izmenjeno i dopunjeno izdanje, Novi Sad: Matica srpska.
  • PRILOZI PRAVOPISU 1989: M. Pešikan, M. Karadža-Garić, M. Pižurica, Prilozi Pravopisu, Novi Sad: Matica srpska.
  • Terzić 1955: B. Terzić. Prvak „Boljšog teatra”, Beograd: Naš jezik – nova serija, VI, 7–10, Beograd, 258–260.