У ПОТРАЗИ ЗА „НАУЧНИМ РЕВОЛУЦИЈАМА“: СЕМИОТИЧКИ, ИНФЕРЕНЦИЈАЛНИ И КОГНИТИВНО-ИНФЕРЕНЦИЈАЛНИ МОДЕЛ КОМУНИКАЦИЈЕ

Липар 77 (2022), (стр. 189-181)

АУТОР(И): Марија Ж. Ненадић

Е-АДРЕСА: mnenadic33@yahoo.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR77.189N

САЖЕТАК:

Предмет овог прегледног рада јесу три модела комуникације која су била доминантна током претходног столећа – семиотички, инференцијални и когнитивно-инференцијални модел. Представљајући реномиране студије ових модела, желимо приказати научну револуцију којом су до тада актуелна уверења бивала замењена новом парадигмом. Најпре ћемо пружити опис Сосирових достигнућа у оквиру структуралистичког правца, али и теорија које су изнедриле као реакција на дати модел – Грајсово поимање комуникације и когнитивно-инференцијална теорија релеванције. Грајс уводи дихотомију оно што се каже и оно што се имплицира (what is said vs. what is implicated) не би ли раздвојио семантички и прагматички аспект исказа. Полазећи од његових разматрања, когнитивни прагматичари уводе дистинкцију експликатура и импликатура (explicature vs. implicature), наводећи да граница између семантичког и прагматичког дела исказа није у потпуности разлучена, а да у експлицитни ниво комуникације можемо убројити и неартикулисане конституенте.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

семиотички модел, инференцијални модел, когнитивно-инференцијални модел, научне револуције, семантика, прагматика

ЛИТЕРАТУРА:

  • Ашић 2011: T. Ašić, Nauka o jeziku, Beograd: Beobook.
  • Барт 1986: R. Barthes, Elements of Semiology, New York: Hill and Wang.
  • Блејкмор 2012: D. Blakemore, Relevance and Linguistic Meaning: The Semantics and Pragmatics of Discourse Markers, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Блекбурн 2007: Blackburn, Perry. The Code  Model  of  Communication:  A Powerful Metaphor in LinguisticMetatheory. ‹https://www.sil.org/system/files/ reapdata/29/64/35/29643505188258905477799903412048971636/48756_
  • Blackburn_P_Code_model_of_communication.pdf›. 02.03.2021.
  • Вилсон и Спербер 2012: D. Wilson, D. Sperber, Meaning and Relevance, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Вилсон 2017: D. Wilson, Relevance Theory, у: Yan Huang (уред.), The Oxford Handbook of Pragmatics, Oxford: Oxford University Press, 79–101.
  • Грајс 1975: H. P. Grice, Logic and conversation, у: Cole и др. (уред.), Syntax and Semantics 3: Speech arts, Elsevier, 41–58.
  • Ивић 1970: M. Ivić, Pravci u lingvistici, Ljubljana: Državna založba Slovenije.
  • Јукер 2012: A. Jucker, Pragmatics in the history of linguistic thought, у: Keith Allan и Kasia Jaszczolt (уред.), The Cambridge Handbook of Pragmatics, Cambridge: Cambridge University Press, 495–512.
  • Kaрстон и Хол 2012: R. Carston, A. Hall, Implicature and Explicature, у: Hans- Jörg Schmid (уред.), Cognitive Pragmatics, 47–84.
  • Мишковић-Луковић 2006: M. Mišković-Luković, Semantika i pragmatika iskaza: markeri diskursa u engleskom jeziku, Beograd: Filološki fakultet.
  • Мишковић-Луковић 2018: М. Мишковић-Луковић, Прагматика, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
  • Сосир 1996: F. De Sosir, Kurs opšte lingvistike, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Спербер и Вилсон 1986: D. Sperber, D. Wilson, Relevance: Communication and Cognition, Oxford: Blackwell.
  • Џејмсон 1972: F. Jameson, U tamnici jezika: kritički prikaz strukturalizma i ruskog formalizma, Zagreb: Stvarnost.