АУТОР(И): Часлав В. Николић
Е-АДРЕСА: caslav.nikolic@filum.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/LIPAR75.049N
САЖЕТАК:
У раду се испитује слика Париза у Роману о Лондону Милоша Црњанског, најпре као простор сећања главног јунака, а затим и као фигура урбане семиологије. Париз је одражен у ситуацијама, лицима и стањима која руског емигранта одређују у Лондону, па га зато посматрамо као град у односу удвајања. Као двојник Лондону, Париз представља урбани амбијент који учествује у грађењу приче о Рјепнину и Нађи. То није актуелни егзистенцијални простор, већ град сећања на догађаје, представе и несреће који ће се поновити и увеличати у Лондону. Париз је важан мнемотоп у књизи Црњанског, која однос сећања и заборава артикулише као сферу драматичног очитовања егзистенције модерног субјекта и поетике модернистичког приповедања. Мада није једино место таквог усмерења, Париз је означен као она фигура урбаног преко које Рјепнин прелази у игру знакова и тиме неповратно измиче другима, Лондону, Русији, себи. Париз и француска легија странаца знакови су чији ефекти јунаку омогућавају да, онда када оде из Лондона, од других сакрије свој нестанак.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Париз, град, простор, сећање, знак, странац
ЛИТЕРАТУРА:
Извор
Црњански 2004: М. Црњански, Роман о Лондону, Београд: НИН, Завод за уџбенике и наставна средства.
Литература
Асман 2005: J. Assmann, Kulturno pamćenje: Pismo, sjećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama, s njemačkog preveo Vahidin Preljević, Zenica: Vrijeme.
Барт 2016: Р. Барт, Семиологија и урбанизам, превела с француског Марија Панић, Крагујевац: Липар, 61, Крагујевац, 227–234.
Бауман 2017: Z. Bauman, Stvaranje i prevazilaženje stranca, u: Stranac u humanističkom nasleđu, priredili D. Marinković i D. Ristić, Novi Sad: Mediteran Publishing, 62–85.
Бенјамин 1974: V. Benjamin, Eseji, preveo Milan Tabaković, Beograd: Nolit.
Бенјамин 2011: V. Benjamin, Projekat pasaži; Pariz, prestonica XIX veka, preveo i priredio Aleksa Golijanin, Beograd: Anarhija / blok 45.
Бошковић 2020: Д. Бошковић, Београд: Геокултурно и наратоурболошко средиште модерне српске књижевности, у: М. Ковачевић (ур.), Значај српског језика и књижевности за очување идентитета Републике Српске, књ. VI Насеља у дјелима српских писаца, Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 17–44.
Вајнрих 2008: H. Vajnrih, Leta: umetnost i kritika zaborava, prev. Drinka Gojković, Beograd: Fabrika knjiga.
Дерида 1989: J. Derrida, Memoires for Paul de Man, New York: Columbia University Press.
Зимел 2017: G. Zimel, Stranac, u: Stranac u humanističkom nasleđu, priredili D. Marinković i D. Ristić, Novi Sad: Mediteran Publishing, 15–21.
Јејтс 2012: F. A. Jejts, Veština pamćenja, s engleskog prevela Radmila B. Šević, Novi Sad: Mediteran Publishing.
Маринковић и Ристић 2017: Stranac u humanističkom nasleđu, priredili D. Marinković i D. Ristić, Novi Sad: Mediteran Publishing.
Оже 2001: M. Augé, Nemjesta: Uvod u moguću antropologiju supermoderniteta, prijevod Vlatka Valentić, Karlovac: Naklada. Društva arhitekata, građevinara i geodeta.
Срејовић и Цермановић 1987: Д. Срејовић и А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Београд: Српска књижевна задруга.
Фуко 1971: M. Fuko, Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka, preveo Nikola Kovač, Beograd: Nolit.
Фуко 2005: Mišel Fuko: 1926–1984–2004: hrestomatija, Pavle Milenković i Dušan Marinković (ur.), Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija, 2005.
Хачион 1996: L. Hačion, Poetika postmodernizma: istorija, teorija, fikcija, preveli Vladimir Gvozden i Ljubica Stanković, Novi Sad: Svetovi.
Хилис Милер 2017: Dž. Hilis Miler, O književnosti, prevela Nataša Marković, Beograd: Službeni glasnik.