АУТОР(И): Александар M. Јагровић
Е-АДРЕСА: jagrovicalex@gmail.com
DOI: 10.46793/LIPAR74.203J
САЖЕТАК:
У раду се анализирају основне одлике и обрасци грађења књижевних (анти)јунака у прозном делу Вилијама Тревора (William Trevor, 1928–2016) на примеру романа Фелисијино путовање (Felicia’s Journey, 1994). Као стегоноша новог реализма у савременој ирској и британској књижевности, Вилијам Тревор пише романе, новеле и кратке приче с очовеченим ликовима које гради миметичким књижевним поступком, обликује психолошко-етичким портретисањем и просуђује мерилом вероватности. Kао протестант у католичкој Ирској, Ирац у Енглеској и провинцијалац у Лондону, аутор ствара ликове на попришту архетипског сукоба између добра и зла у човеку и природи, Ирске и Енглеске, села и града, старовековне религиозности и нововековног губитка вере. Често најнежније и најчистије ликове (као што је лик неискварене малолетне Фелисије из руралне Ирске) смишљено управља ка ликовима монструозних убица (какав је лик серијског убице девојака Хилдича) у јазбинама савременог дехуманизованог мегалополиса да би до танчина забележио исход њиховог апокалиптичног сусрета. Потресна судбина свих Треворових антијунака (маргинализованих, атомизованих и отуђених) покреће у њима интроспективно превредновање све до катарзичне самоспознаје која неповратно води од врлине до греха, од невиности до искуства, од колективног и општег до индивидуалног и личног. Међутим, цена ове самоспознаје је увек и искључиво срећа чији губитак представља основни лајтмотив, атмосферу, тон и боју сваког Треворовог дела.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Фелисијино путовање, Вилијам Тревор, лик, карактеризација
ЛИТЕРАТУРА:
Бара 1996: А. Barra, The Dark Corners of Daily Beings. ‹http://www.metroactive. com/papers/metro/11.14.96/books1-9646.html›. 14. 11. 2016.
Бахтин 1991: М. Бахтин, Аутор и јунак у естетској активности, Александар Бадњаревић (прев.), Нови Сад: Братство и јединство.
Велек, Ворен 1949: R. Wellek, A. Warren, Theory of Literature, New York: Harcourt, Brace and Co.
Вукићевић 2004: Д. Вукићевић, Реалистични јунак у српској књижевности, Књижевност и језик LI/1 (2004), 163–184.
Големан 2005: Г. Данијел, Емоционална интелигенција, Јелена Стипчевић (прев.), Београд: Геопоетика.
Гордић 1995: В. Гордић, Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера, Нови Сад: Матица српска.
Лиотар 1984: J-F. Lyotard, The Postmodern Condition: A Report on Knowledge, Geoff Bennington and Brian Massumi (transl.), Minneapolis: University of Minnesota Press.
Макена 1999: D. Mackenna, William Trevor: The Writer and His Work, Dublin: New Island Books.
Макграт 2001: P. McGrath, Never Did Spinder More Hungrily Wait. ‹http:// www.nytimes.com/books/98/09/06/specials/trevorjourney.html?_ r=1&scp=2&sq=felicia’s%20journey&st=cse›. 14. 8. 2019.
Паркин 2001: A. Parkin, Malign Vision in William Trevor’s Fiction, Journal of the Short Story in English 37, 81–96.
Пауновић 1997: Z. Paunović, Trevor i Felisija, između Irske i Engleske, u: V. Trevor, Felisijino putovanje, Beograd: Nolit.
Тревор 1997: В. Trevor, Фелисијино путовање, Београд: Нолит.
Форстер 2002: E. M. Forster, Aspects of the Novel, New York: RosettaBooks LLC. Хотон 1994: H. Haughton, Fear of a Serial Consumer: Felicia’s Journey (1994). ‹http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/book-review–fear-of-a-serial- consumer-felicias-journey–william-trevor-viking-15-pounds-1386175.html›. 3. 8. 2018.
Хаџиселимовић et al. 1991: O. Hadžiselimović et al., Engleska književnost III, Sarajevo: Svjetlost.
Шварц 2003: T. Schwarze, Female Complaints: ‘Mad’ women, Malady, and Resistance in Joyce’s Dublin, Cultural Studies of James Joyce, Ed. R. Brandon Kershner, Amsterdam: Rodopi.
Шејмус 1986: D. Seamus, A Short History of Irish Literature, London: Hutchinson. Ширмер 1990: G. Schirmer, William Trevor: A Study of His Fiction, London: Routledge.