АУТОР(И): Катарина Б. Субановић
Е-АДРЕСА: katarina.subanovic@filum.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/LIPAR73.179S
САЖЕТАК:
Предмет овог прегледног рада јесу родно означене лексеме за називе занимања, звања и титула у српском и енглеском језику. Основни задатак јесте пружање прегледа србистичке и англистичке литературе у погледу дате тематике ради упоређивања ставова и закључака у ова два језика. Консултована језичка грађа подразумевала је научне студије, академске дебате и новинске чланке, будући да дата тематика представља друштвени проблем на који се може указати интеракцијом научника (научне студије, академске дебате) и јавности (новински чланци). Методолошки поступак подразумевао је неколико корака. Први корак састојао се од креирања табеларних анотираних библиографија које су садржале следеће податке: наслов студије/чланка, предмет истраживања, методологију, информације о учесницима у истраживању или информације о корпусу, основне резултате, ограничења истраживања и закључак. Следећи корак подразумевао је селекцију релевантних делова за проблематику којом се бавимо и њихово укључивање у одговарајуће одељке овог рада. На крају смо, на основу анализираних студија, односно чланака, у српској и енглеској говорној заједници, извели закључак у погледу дате тематике. Основни резултати показују да се у оба језика чине активни напори за укидање сексистичког језика и родне неравноправности. Међутим, с обзиром на то да се српски и енглески језик разликују по типолошкој класификацији, третирање овог проблема врши се на различите начине. Сви закључци односе се искључиво на анализиране радове. Неопходна су детаљна и систематична емпиријска истраживања како би се уочени закључци могли сматрати правилом.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
интеркултурална комуникација, сексистички језик, политички коректан језик, родно означене лексеме, занимања, звања и титуле
ЛИТЕРАТУРА:
Ајџановић 2008: М. Ајџановић, Функционално оптерећење суфикса за обележавање особа, Нови Сад: Филозофски факултет.
Беговић 2016: B. Begović, Upotreba rodno osetljivog jezika i prikaz žena u štampanim medijima u Srbiji, Beograd: CM: Communication and Media Journal, 35, Beograd: 59–79.
Берисављевић 1986: S. Berisavljević, Jezik i pol: titule i zanimanja žene u banci, Novi Sad: Prilozi proučavanju jezika, 22, Novi Sad, 119–133.
Берн 2016: S. Bearne, From air hostesses to firemen… it’s time to drop gendered job titles, The Guardian, May 5, 2016. ‹https://www.theguardian.com/careers/2016/may/05/from-air-hostesses-to-firemen-its-time-to-drop-gendered-job-titles›. 04.05.2020.
Борленд 2010: S. Borland, Sexism kills off the ward Sister: Hospitals abolish job title as too ‘gender-specific’, The Daily Mail, May 4, 2010. ‹https://www.dailymail. co.uk/news/article-1271533/Sexism-kills-ward-Sister-Hospitals-abolish-job-title- gender-specific.html›. 02.05.2020.
Видановић 2017: Н. Видановић, Административни стил и језичка родна равноправност, у: М. Ковачевић (уред.), Савремена проучавања језика и књижевности, књ. I, Крагујевац: Филолошко-уметички факултет, 137–144.
Вуд, Рајх 2003: J. T. Wood, N. M. Reich, Gendered Speech Communities, in: L. Samovar, R. Porter (ed.), Intercultural Communication: A Reader, Tenth Edition, Belmont: Wadsworth/Thomson Learning, 144–154.
Ведерол 2002: A. Weatherall, Gender, Language and Discourse, New York: Routledge Inc.
Габријел и др. 2008: U. Gabriel, P. Gygax, O. Sarrasin, A. Granham, J. Oakhill, Au pairs are rarely male: Norms on the gender perception of role names across English, French, and German, Berlin: Behavior Research Methods, 40(1), Berlin, 206–212.
Габријел и др.. 2012: U. Gabriel, A. Garnham, O. Sarrasin, P. Gygax, J. Oakhill, Gender Representation in Different Languages and Grammatical Marking on Pronouns: When Beauticians, Musicians, and Mechanics Remain Men, Abingdon: Discourse Processes, 49, Abingdon, 481–500.
Гоушер и др. 2011: D. Gaucher, J. Friesen, A. C. Kay, Evidence That Gendered Wording in Job Advertisements Exists and Sustains Gender Inequality, Washington C.: Journal of Personality and Social Psychology, 101 (1), Washington D. C.: 109– 128.
Грубор 2014: Ј. Грубор, Родно означене лексеме за називе занимања, звања и титула у српском језику, Крагујевац: Наслеђе, 27, Крагујевац, 113–125.
Далтон 2019: D. Dalton, Sexist stereotyping of job titles puts women off. ‹ http://3plusinternational.com/2019/05/sexist-stereotyping-of-job-titles/›. 02.05.2020.
Калдас-Кутлард 1995: C. L. Caldas-Coulthard, Maninthenews: themisrepresentation of women speaking in news-as-narrative discourse, in: S. Mills (ed.), Language and gender: interdisciplinary perspectives, London: Longman, 226–239.
Катлер 2015: S. Cutler, Sexist Job Titles and the Influence of Language on Gender Stereotypes. ‹https://humanities.byu.edu/sexist-job-titles-and-the-influence-of- language-on-gender-stereotypes/›. 02.05.2020.
Кјубрич, Ферчајлд 2016: M. Cubrich, J. Fairchild, Gender-linked job titles. ‹https:// www.researchgate.net/publication/328175942_Gender-Linked_Job_Titles›. 11.04.2020.
Кљајић 2007, D. Kljajić, Mladoženja nema ženski rod, Večernje novosti, 22.03.2007. ‹https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:195746- Mladozenja-nema-zenski-rod›. 25.04.2020.
Ласон, Обрајан 2013: K. A. Lassonde, E. J. O’Brian, Occupational stereotypes: activation of male bias in a gender-neutral world, Hoboken: Journal of Applied Social Psychology, 43 (2), Hoboken, 387–396.
Леви 1995: J. Levi, Last one across is a big girl’s blouse: an examination of language use and gender in outdoor activities, New York: Journal of Adventure and Outdoor Leadership, 12 (1), New York, 25–26.
Мартин, Накајама 2010: J. N. Martin, T. K. Nakayama, Intercultural Communication in Contexts, Fifth Edition, Njujork: McGraw-Hill Companies, Inc.
Милер, Свифт 1976: C. Miller, K. Swift, Words and Women, Njujork: Anchor Press.
Момчиловић 2012: V. Momčilović, Prikaz žene u nedeljnicima „Novi Magazin“, „Vreme“ i „NIN“ u toku predizborne kampanje 2012. godine u Republici Srbiji, Novi Sad (master rad).
Одлука бр. 57 2018: Како именовати занимања и титуле женских особа. ‹http:// www.ossj.rs/odluke-i-saopstenja/kako-imenovati-zanimanja-i-titule-zenskih- osoba/›. 05.04.2020.
Петровић 2019: A. Petrović, Dželatkinje srpskog pravopisa, RTS, 10.06.2019. ‹https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2948/smatracnica/3551306/dzelatkinje- srpskog-pravopisa.html›. 25.04.2020.
Пипер 2009: P. Piper, Rodna ravnopravnost i jezik, NIN, 13.08.2009. ‹http://www. nspm.rs/kulturna-politika/rodna-ravnopravnost-i-jezik.html›. 25. 04. 2020.
Радић 2010: Ј. Радић, Именички род у језику и равноправност полова у друштву, у: М. Ковачевић (ред.), Српски језик, књижевност, уметност, књ. I, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 43–56.
Савић 1981: S. Savić, Jezik i pol: termini za označavanje zanimanja koje vrše žene na fakultetu. VIII kongres psihologa SFRJ, sekcija: polne razlike. Zagreb.
Савић 1995: S. Savić, Jezik i pol: Istraživanja kod nas, Beograd: Ženske studije, 2 (3), Beograd, 228–244.
Савић 1998: S. Savić, Žena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksističke upotrebe jezika, Beograd: Ženske studije, 10, Beograd (online izdanje).
Савић 2004: S. Savić, Žena sakrivena jezikom medija: Kodeks neseksističke upotrebe jezika, Novi Sad: Futura Publikacije.
Савић 2006: S. Savić, Rodna perspektiva jezika: predlog za standardizaciju, , u On je rekla: upotreba rodno senzitivnog jezika. Podgorica: Kancelarija za ravnopravnost polova Vlade Republike Crne Gore, 72–87.
Савић 2009: S. Savić, Rod i jezik, u: S. Savić, M. Čanak, V. Mitro, G. Štasni (prir.), Rod i jezik, Novi Sad: Futura publikacije, Ženske studije i istraživanja.
Савић 2011: S. Savić, Predlog za upotrebu rodno osetljivog jezika u vojsci: činovi žena, Beograd: Bezbednost Zapadnog Balkana, 19, Beograd, 46–56.
Савић 2011: S. Savić, Suggestions for using gender sensitive language in the armed forces: Women and military ranks, Belgrade: Western Balkans Security Observer, 19, Belgrade, 46–57.
Савић, Стевановић 2019: С. Савић, М. Стевановић, Водич за употребу родно осетљивог језика у јавној управи у Србији, Београд: Алта Нова.
Семовар, Портер 2003: L. Samovar, R. Porter, Understanding Intercultural Communication: An Introduction and Overview, in: L. Samovar, R. Porter (ed.), Intercultural Communication: A Reader, Tenth Edition, Belmont: Wadsworth/ Thomson Learning, 8–17.
Стерикер 1981: A. Stericker, Does this “He” or “She” Business Really Make a Difference? The effect of Masculine Pronouns As Generics on Job Attitudes, Berlin: Sex Roles, 7(6), Berlin, 631–647.
Стошић 2016: I. Stošić, Vodič za promociju i prihvatanje rodno-senzitivnog jezika u Srbiji, Kosovu i Albaniji: Preporuke i dosadašnja praksa, Vranje: Romski centar za demokratiju.
Терзић 2006: B. Terzić, Veštački ženski, Politika, 05.09.2006. ‹http://www.politika. rs/sr/clanak/14670/%D0%92%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%87% D0%BA%D0%B8-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8›. 25.04.2020.
Ћорић 1982: Б. Ћорић, Моциони суфикси у српскохрватском језику, Београд: Филолошки факултет.
Филиповић 2011: J. Filipović, Rod i jezik, u: I. Milojević, S. Markov (ured.), Uvod u rodne teorije, Novi Sad: Mediterran Publishing, 409–423.
Фостер 2018: S. Foster, Job titles need to reflect modern times and go gender neutral.
British Journal of Nursing, 27(7), April 2018. Mag Online Library. 16.04.2020.
Хјулет, Бак Лус, Сервон, S. A. Hewlett, C. Buck Luce, L. J. Servon, Stopping the Exodus of Women in Science. ‹https://hbr.org/2008/06/stopping-the-exodus-of- women-in-science›. 03.05.2020.
Цветичанин Кнежевић, Лалатовић 2019: Х. Цветичанин Кнежевић, Ј. Лалатовић, Приручник за употребу родно осетљивог језика, Београд: Центар за женске студије.