Glasnik prava 1 (2018), (str. 39-65)
AUTOR: Sveto Purić, Milan Rapajić
E-ADRESA: spuric@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.0901.39P
SAŽETAK:
Kvalitetno uređeni pravni odnosi u jednom pravnom sistemu odraz su i dosegnutog nivoa pravne kulture jednog naroda. Kad je reč o normiranju odnosa grana vlasti sa drugim subjektima političkog sistema i javnim, regulatornim telima i nezavisnim institucijama koje imaju znatan stepen autonomije u svom radu, to je osetljivo pitanje. Državne vlasti mora da ispunjavaju svoje funkcije stvaranja prava, njegovog izvršenja ali i kreiranje opšte nacionalne politike (a tvorac te kreacije je izvršna vlast), čiji je element i ekonomska politika. U radu autori posvećuju pažnju definisanju grana vlasti polazeći od trijalističke podele funkcija državne vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Ukazuje se da postoje i različiti tipovi organizacije pre svega izvršne vlasti odnosno, parlamentarni, predsednički, polupredsednički i skupštinski sistem.
Odnosi grana vlasti sa centralnom bankom različito su postavljeni u pravnim sistemima što ima veze sa sistemom organizacije vlasti ali i demokratskim odnosima u društvu. Primarna funkcija savremene centralne banke je kontrola ponude novca i kreditnih uslova u zemlji. Centralna banka je odgovorna za vođenje monetarne politike i u ostvarenju njenih ciljeva ona ne sme da bude sputavana od dve političke grane vlasti: zakonodavne i izvršne. Izvršna vlast ima najveću odgovornost za stanje nacije pa s toga u nekim pravnim sistemima i dalje ima veliki uticaj na kadrovsku strukturu centralne banke. Ukazuje se na značaj nezavisnosti centrale banke.
KLJUČNE REČI:
grane državne vlasti; centralna banka; monetarna politika; ustavnosudska funkcija; nezavisnost;