Гласник права 1 (2018), (стр. 39-65)
АУТОР: Свето Пурић, Милан Рапајић
Е-АДРЕСА: spuric@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.0901.39P
САЖЕТАК:
Квалитетно уређени правни односи у једном правном систему одраз су и досегнутог нивоа правне културе једног народа. Кад је реч о нормирању односа грана власти са другим субјектима политичког система и јавним, регулаторним телима и независним институцијама које имају знатан степен аутономије у свом раду, то је осетљиво питање. Државне власти мора да испуњавају своје функције стварања права, његовог извршења али и креирање опште националне политике (а творац те креације је извршна власт), чији је елемент и економска политика. У раду аутори посвећују пажњу дефинисању грана власти полазећи од тријалистичке поделе функција државне власти на законодавну, судску и извршну. Указује се да постоје и различити типови организације пре свега извршне власти односно, парламентарни, председнички, полупредседнички и скупштински систем.
Односи грана власти са централном банком различито су постављени у правним системима што има везе са системом организације власти али и демократским односима у друштву. Примарна функција савремене централне банке је контрола понуде новца и кредитних услова у земљи. Централна банка је одговорна за вођење монетарне политике и у остварењу њених циљева она не сме да буде спутавана од две политичке гране власти: законодавне и извршне. Извршна власт има највећу одговорност за стање нације па с тога у неким правним системима и даље има велики утицај на кадровску структуру централне банке. Указује се на значај независности централе банке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
гране државне власти; централна банка; монетарна политика; уставносудска функција; независност;