ХОЛОКАУСТ СУОЧЕН СА ПОЛИТИКАМА ЗАБОРАВА: JУГОСЛОВЕНСКО НЕЖЕЉЕНО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

Наслеђе 58 (2024) [241-256]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милена Д. Драгићевић Шешић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2458.241DS

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Рад се бави проучавањем разлога зашто југословенско академско и уметничко наслеђе о Холокаусту, позитивно оцењено у тренутку свога настанка, већ од средине седамдесетих година
20. века одлази у заборав. Истраживање је проведено методом анализе садржаја изабраних репрезентативних уметничких дела (из домена филма, визуелних уметности и споменичко мемо- ријалне архитектуре), те њихове рецепције у времену њиховог настанка и у савременом контексту. Интерпретације њихових порука, као и политике сећања које су их омогућиле, те поли- тике заборава које су прекинуле њихово интегрисање у корпус српске културе и њихову рецепцију, засноване су на теоријама Јана и Алаиде Асман и Пола Конертона. Анализа у раду пока- зује да је требало више од петнаест година после Другог светског рата да се теми Холокауста поклони пажња, али да су политике сећања настојале да „уклопе” ову тему у склопу опште поли- тике слављења херојства антифашистичке борбе. Тако су поли- тике заборава брисале индивидуалне и групне карактеристике жртава, избегавајући тему трауме и постизања друштвене правде за жртве. Деведесетих година и уметност посвећена Холокаусту, настала у социјалистичкој Југославији, постаје део југословен- ског нежељеног наслеђа и нестаје са јавне сцене. У 21. веку тема геноцида у Другом светском рату добија значај у оквиру политика везаних за изградњу и реконструкцију српског културног иденти- тета које подстичу и стварање нових уметничких дела везаних за Холокауст, као и обнову интересовања за претходно створена. То је подржано и политикама европских интеграција које су допри- неле да се у свим новим демократијама отворе по први пут музеји Холокауста и подигну специфични споменици чиме је остварен утицај на јавно памћење.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

култура сећања, политика заборава, уметност и Холокауст, југословенско наслеђе, политике репрезентације, јавно памћење

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Abramović 2017: M. Abramović, Prolazim kroz zidove: memoari, Beograd: Samizdat B92.
  • Asman 2002: A. Asman, Rad na nacionalnom pamćenju: kratka istorija nemačke ideje obrazovanja, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Asman 2011: A. Asman, Duga senka prošlosti: kultura sećanja i politika povesti, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Аsman 2018: A. Asman, Oblici zaborava, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Asman 2011: J. Asman, Kultura pamćenja: pismo, sećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama, Beograd: Prosveta.
  • Auer, D. & Rädle, R. Nacistički koncentracioni logor Sajmište – dokumentaciono medi- jsko istraživanje, <http://www.starosajmiste.info/sr/>, 31. 3. 2024.
  • Bajford 2011: J. Bajford, Staro sajmište: mesto sećanja, zaborava i sporenja, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
  • Bajford 2022: J. Bajford, Genocid u Nezavisnoj državi Hrvatskoj na slikama: fotografije zverstava i sporno sećanje na Drugi svetski rat u Jugoslaviji, Beograd: Fabrika knjiga.
  • Bodnar 1991: J. Bodnar, Remaking America: Public Memory, Commemoration, and Patriotism in the Twentieth Century, Princeton: Princeton University Press.
  • Bugarski 2010: R. Bugarski, Jezik i identitet, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Connerton 2008: P. Connerton, Seven Types of Forgetting, New York: Memory Studies, 1 (1), New York, 59-71.
  • Dragićević Šešić & Stefanović 2017: M. Dragićević Šešić & M. Stefanović, Organizational trauma – types of organizational forgetting in the case of Belgrade theatres, Beograd: Etnoantropološki problemi, 2, Beograd: 621-640. Dragićević Šešić 2016: M. Dragićević Šešić, Counter-monument: Artivism Against Official Memory Practices, Skopje: Kultura, 13, Skopje, 7-19.
  • Dragićević Šešić 2017: M. Dragićević Šešić, Institucionalni i nezavisni akteri u zajedničkom delovanju: strategije  javno-civilnog  partnerstva  –  pledoaje  za autonomiju kulture, u: Naučni skup Kultura osnova državnog i nacion- alnog identiteta (2016; Beograd), Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta, Beograd: SANU, Odelj. društvenih nauka, 265–286. [orig.] Драгићевић Шешић 2017: М. Драгићевић Шешић, Институционални и независни актери у заједничком деловању: стратегије јавно-цивилног партнерства – пледоаје за аутономију културе, у: Научни скуп Култура основа државног и националног идентитета (2016; Београд), Култура: основа државног и националног идентитета, Београд: САНУ, Одељ. друштвених наука, 265–286.
  • Dragićević Šešić 2018: M. Dragićević Šešić, Umetnost i kultura otpora, Beograd: Fakultet dramskih umetnosti; Clio.
  • Dragićević Šešić 2022: M. Dragićević Šešić, Building a fair European culture of memory for the future: the role of contemporary arts, House of European History, Envisioning Europe lecture series, <https://www.youtube.com/ watch?v=r-gpRB-mjmc&t=4s>,11. 5. 2024.
  • Ђуреиновић 2016:  Ј.  Ђуреиновић, Историја, сећање и право: још један осврт  на проблем судске рехабилитације у Србији, Годишњак за друштвену историју, бр. 3, 89–112.
  • Fišer 2005: I. Fišer, Tužno detinjstvo i mladost, u: A. Gaon (red.), Mi smo preživeli: Jevreji o Holokaustu. 3, Beograd: Jevrejski istorijski muzej; Savez jevrejskih opština Srbije i Crne Gore, 118–123.
  • Gluhović 2013: M. Gluhović, Performing Europeam Memories: Trauma, Ethics, Politics, Basingstoke: Palgrave McMillan.
  • Josif 1997: E. Josif, Enriko Josif o Srbima, Draza X, <https://www.youtube.com/ watch?v=JImGbkl0IJ8>, 15. 5. 2024.
  • Judt 1992: T. Judt, The Past Is Another Country: Myth and Memory in Postwar Europe, Cambridge: Daedalus, 121, Cambridge, 83-118.
  • Karaulić 2023: J. Karaulić, Kulturalne izvedbe jugoslovenstva, Beograd: Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju; Clio.
  • Karge 2014: H. Karge, Sećanje u kamenu – okamenjeno sećanje, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Kisić 2016: V. Kisić, Governing Heritage Dissonance, Promisses and Realities of Selected Cultural Policies, Amsterdam: European Cultural Foundation. Mataušić 2016: N. Mataušić, Diana Budisavljevic: The Silent Truth. у Tito’s Yugoslavia. Stories Untold, I–II, ur. Gorana Ognjenović, Jasna Jozelić. New York: Palgrave Macmillan.
  • Melić, Nešić Pavković i Bošković 2023: K. Melić, M. Nešić Pavković i M. Bošković (red.), Holokaust, sećanje, kultura (II), Kragujevac: FILUM. [orig.] Мелић, Нешић Павковић и Бошковић 2023: К. Мелић, М. Нешић Павковић и М. Бошковић (ред.), Холокауст, сећање, култура (II), Крагујевац: ФИЛУМ.
  • Mihaj 2001: S. Mihaj, prijatelji i fašisti* dnevnik mihaja sebastijana 1936–1945., Beograd: Kultura, Beograd: 124–134.
  • Munitić 2005 : R. Munitić, Adio, Jugo film ! Centar film.
  • Pavićević, B. Rex. Cinema Rex. B92, 10. 12. 2017, <https://www.b92.net/o/kultura/ vesti?nav_id=1334705>, 11. 5. 2024.
  • Pisarri 2016: M. Pisarri, Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung.
  • Radović 2002: M. Radović Povratak Vide Jocić, Davno zasnovane veze Valjeva i ove umetnice, Valjevo: Revija Kolubara, decembar.
  • RFA 1961: RFA – Radio Free Europe: Sharp Soviet Criticism of Yugoslav Film at Moscow Festival, Radio Free Europe Archive Budapest.
  • Stojanović 2005: D. Stojanović, Poražena budućnost, u: Helsinška povelja, broj 83–84, maj–jun 2005, godina X Beograd: Helsinški odbor za ljuska prava, 17–18.
  • Trouillot 2015: Michel-Rolph Trouillot, Silencing the Past: Power and the Production of History, Boston: Beacon Press.
  • Tunbridge 1996: J. Tunbridge and G. J. Ashworth, Dissonant Heritage: The Management of the Past as a Resource in Conflict, Chichester: Wiley.
  • Horvatinčić 2021: S. Horvatinčić, Reprezentacija i djelovanje žena u polju spomeničke produkcije socijalističkog razdoblja, u: D. Prančević, ur. Pojavnosti moderne skulpture u Hrvatskoj, Protagonisti, radovi, konteksti, Split: Filozofski fakultet, Sveučilište u Splitu, 242–281;
  • Šola 2014: T. Šola, Javno pamćenje: čuvanje različitosti i mogući projekti, Zagreb: Zavod za informacijske studije Zagreb.
  • Young 1992: James E. Young, The Counter-Monument: Memory against Itself in Germany Today, Chicygo: Critical Inquiry, 18 (2), Chicago, 267-296.