ЕПОНИМИ И ДИФЕРЕНЦИЈАЛНО МАРКИРАЊЕ ОБЈЕКТА У РАЗГОВОРНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Бранимир В. Станковић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2457.219S

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Истраживања феномена диференцијалног маркирања објекта у функционалистичкој и типолошкој литератури показују да директни објекат који је позициониран више на скали аниматности (1) и/или скали одређености (2) има већу вероватноћу да буде морфолошки обележен у акузативу (Aissen 2003):

• људско > антропоморфизирано живо > неантропоморфизирано живо > неживо;
• лична заменица (1, лице > 3. лице) > властито име > апелатив са хуманим денотатом > аниматни апелатив са хуманим денотатом > инаниматни апелатив > одређена именска синтагма > неодређена именска синтагма > неспецифична именска синтагма. У српском је скала аниматности релевантна за (морфолошки немаркиране) форме именица мушког рода једнине, које су синкретичне са обликом генитива за антроп(оморфизира)не живе денотате, те синкретичне са формом номинатива за неантропоморфизиране живе и неживе номиналне денотате:

• Видео сам {*поп-∅/поп-а} / {*мачак-∅/мачк-а} /{бор-∅/*бор-а} / {вирус-∅/*вирус-а} / {сто-∅/*стол-а}.

Показаћемо у којим контекстима и скала одређености може бити релевантна за колоквијални  регистар српског  језика. У  (4) и (5), морфолошки маркирана форма (-а) може упућивати и на индивидуалног одређеног (дефинитног) референта и на тип/ класу, док морфолошки немаркирана форма (–∅) не може упући- вати на референта уведеног у дискурс (5):

• У својој гитарској колекцији Ненад поседује {фендер-∅/ фендер-аi} и {гибсон-∅/гибсон-а};
• Вечерас ће свирати {фендер-∅*i/фендер-аi}.

Према скали одређености у (2), (антроп)оними су проминентни и теже да буду видљиво обележени. Међутим, у случају епонима, упућивање на хијерархијски најниже, неодређене и неспецифичне референте могуће је само необележеном формом. Представљена ситуација анализираће се Хорновим (2002) биномним моделом и показаћемо да је морфолошки немаркирана форма постала семантички маркирана, док је морфолошки обележен облик постао двосмислен.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

епоними, диференцијално маркирање објекта, аниматност, одређеност, специфичност, граматикализација, разговорни српски језик

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

• Aissen 2003: J. Aissen, Differential Object Marking: Iconicity vs. Economy, Amsterdam, Natural Language & Linguistic Theory, 21, 435-483.
• Ariel 1988: М. Ariel, Referring and accessibility, Journal of Linguistics 24, 65–87. Aleksić 2019: D. Aleksić, Kategorija animatnosti i forma akuzativa u srpskom jeziku, Doktorska disertacija odbranjena na Filološkom fakultetu u Beogradu.
• Belić 1969: A. Belić, Istorija srpskohrvatskog jezika, Knj. II, sv. 1: Reči sa deklinacijom, Beograd: Naučna knjiga.
• Blagus Bartolec 2006: G. Blagus Bartolec, Od neživoga do živoga (genitivno-aku- zativni sinkretizam u jedninskoj paradigmi imenica muškoga roda koje označuju što neživo), Zagreb: Rasprave, 32, 1–23.
• Brozović 1976/1977: D. Brozović, O suvremenoj morfološkoj normi hrvatskoga jezičnog standarda i o morfološkim značajkama standardne novoštokavštine uopće, Zagreb: Jezik, XXIV/1–3/4, 1–12, 41–49, 109–114.
• Christophersen 1939: P. Christophersen, The Articles: A Study of Their Theory and Use in English. Copenhagen: Einar Munksgaard.
• Croft 1991: W. Croft, Syntactic categories and grammatical relations: the cognitive organization of information, Chicago/London: The University of Chicago Press.
• Crystal 2008: D. Crystal, A Dictionary of Linguistics and Phonetics, Hoboken: Blackwell Publishing, 469–470.
• Garić 1975: M. Garić, Jednakost akuzativa s nominativom ili genitivom u jednini imenica prve vrste, Sarajevo: Književni jezik, IV/3–4, 35–48.
• Dragićević 2004: R. Dragićević, I automobili su ljudi (O jednoj metafori), Beograd: Svet reči, VIII/17–18, 48–49.
• Heine 1997: B. Heine, Cognitive Foundations of Grammar, New York: Oxford University Press.
• Horn 2002: L. R. Horn, Assertoric inertia and NPI licensing, CLS 38 (2). 55–82.
• Horn 2004: L. R. Horn, Implicature, in: Horn, L.R. & G. Ward (eds.), The Handbook of Pragmatics, 3–28.
• Jakobson 1936 [1971]: R. O. Jakobson, Beitrag zur allgemeinen Kasuslehre: Gesamtbedeutung der russischen Kasus. [Прештампано у: R. O. Jakobson, Selected Writings (vol. II: Word and Language), Hague: Mouton, 23–71.]
• Janda 1996: L. Janda, Figure, ground, and animacy in Slavic declension, Slavic and East European Journal, 40/2, 325–355.
• Klajn 2006: I. Klajn, O sklopu rečenice, Srpski jezički priručnik, Beograd: Beogradska knjiga, 139–164.
• Pavlović 2009: S. Pavlović, Pozicioniranje zavisnih rečenica u starosrpskom jeziku, Beograd: Južnoslovenski filolog, 65, 267–297.
• Russell 1905: B. Russell, On Denoting. Mind, Vol. 14, No. 56. 479–493.
• Schwarz 2013: F. Schwarz, Different Types of Definites Crosslinguistically, Language and Linguistics Compass, Volume 7, Issue 10.
• Sanders 1984: G. Sanders, Adverbials and Objects. In: Frans Plank (ed.), Objects: Towards a theory of grammatical relations, London/Orlando/San Diego: Academic Press, 221–241.
• Stanković 2015: B. Stanković, Sintaksa i semantika određenog i neodređenog pridevskog vida, Doktorska disertacija odbranjena na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
• Stanković 2020: B. Stanković, Osnovi pragmatike, Niš: Filozofski fakultet.
• Stefanović 2008: M. Stefanović, Kategorija animatnosti u srpskom i ruskom jeziku, Novi Sad: Akademska knjiga.
• Timberlake 1996: A. Timberlake, Вкусить от древа познания и убояться: вари- ативность в развитии винительного-родительного падежа вариатив- ность в развитии винительного-родительного падежа, Москва: Вопросы языкознания, 5, 7–19.