ʼăšērȃ: БИБЛИЈСКИМ ТРАГОМ АРБОРАЛНОГ МАРИЈАНСКОГ МОТИВА

Липар 87 (2025) (стр. 15-38)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Ђорђе М. Ђурђевић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/LIPAR87.015DJ

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду испитујемо генезу арборалног маријанског мотива, једног од доминантнијих у православној, богослужбеној, теотоколошкој химнографији, где се Марија Богородица директно или посредно повезује са еденским Дрветом живота. Међутим, како ћемо у раду показати, посреди је далеко више од химнографске обраде еденског Дрвета живота у христолошко-мариолошком кључу, те се кроз дати мотив у црквеном песништву посвећеном Богородици јавља архетипско сећање на старојеврејско, заборављено и одбачено женско божанство, тзв. Ашеру, која је у најранијим периодима јудаизма имала једно од централних места у јеврејском пантеону, а чији је основни симбол било дрво. Стога у централном делу радa доносимо исцрпан преглед одговарајућих места у Старом завету где се реферише на дато божанство, у размаку од јасног указивања на лично, божанско име, тиме и јасно постојеће божанско биће Ашеру, до оних места где се упућује на посебно неговано и орезано дрво, изрезбарен кип, штап или статуу, тзв. ашеру. Од теофорног имена Ашера, апелативизацијом, а иза које стоје периоди религиозних реформи у којима се искристализовао мојсијевски јудаизам какав данас познајемо, и где је као једна од главних жртава била управо Ашера, стигло се до ашере, као заједничке именице за свето дрво/штап/стуб/кип/статуу, што је такође прошло кроз реформацијску чистку. Радом религиозног несвесног арборална топика везана за Ашеру изнова се јавља у арборалном мотивском комплексу богослужбене теотоколошке поезије.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Ашера, дрвени кип, свето дрво, дрво живота, Стари завет, библијска књижевност, Богородица, маријанска поезија, мариологија, теотокологија

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT: 

Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о преносу средстава за финансирање научноистраживачког рада истраживача на акредитованим високошколским установама у 2025. години број: 451-03-136/2025-03/ 200198).

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Антонио 2014: S. Anthonioz, Astarte in the Bible and her Relation to Asherah, in: D. T. Sugimoto (ed.), Ishtar/Astarte/Aphrodite: Transformation of a Goddess. Orbis biblicus et orientalis, Vol. 263, Fribourg: Academic Press. pp. 134–135.
  • Баркер 1991: M. Barker, The Gate оf Heaven, The History and Symbolism of the Temple in Jerusalem, TURPIN Library, Dallas Theological Seminary.
  • Баркер 2003: M. Barker, The Great High Priest, London: T & T Clark International.
  • Баркер 2012: M. Barker, The Mother of the Lord: The Lady in the Temple, Vol. 1, T&T Clark.
  • Бекинг и др. 2002: B. Becking, M.Dijkstra, M. C. A. Korpel, K. J. H. Vriezen, Only One God? Monotheism in Ancient Israel and the Veneration of the Goddess Asherah, Sheffield Academic Press.
  • Библија 2007: Biblia Hebraica Stuttgartensia, 5th Rev. Ed. ‹https://biblebento.com/index.html?bhs›. 14.09.2023.
  • Библија 2018: Свето писмо Старога и Новога завјета: Библија, Свето писмо Старог завјета прев. Ђ. Даничић, Свето писмо Новога завјета прев. Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве, Књиге ширег канона (Девтероканонске) прев. митрополит црногорско-приморски А. (Радовић), епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић); Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
  • Бингер 1997: T. Binger, Asherah: Goddesses in Ugarit, Israel & the Old Testament, Sheffield Academic Press.
  • Богослужбене књиге. ‹https://sites.google.com/site/toloskaparohija/bogosluzbene_knjige›. 15.09.2019.
  • Вајнфелд 1996: M. Weinfeld, Feminine Features in the Imagery of God in Israel: The Sacred Marriage and the Sacred Tree, Vetus Testamentum, 46(4), 515–529.  
  • Виџинс 2007: S. A. Wiggins, A Reassessment of Asherah, With Further Consideration of the Goddess, Gorgias Pr Llc.
  • Вулгата 2007: R. Weber, R. Gryson, I. Propheta, Biblia Sacra iuxta vulgatam versionem, editio quinta. ‹https://www.die-bibel.de/bibel/VUL/ISA.40›. 16.09.2024.
  • Гароња 2023: С. Гароња, Од црвенокосе богиње до слепих певачица: трагом матријархата на Балкану и ʼженског начелаʼ у српској народној песми, Нови Сад: Прометеј.
  • Гилмур 2009: G. Gilmour, An Iron Age II Pictorial Inscription from Jerusalem Illustrating Yahweh and Asherah, Palestine Exploration Quarterly, 141, 2, Maney Publishing, 87–103.
  • Девер 2005: W. G. Dever, Did God Have A Wife? Archaeology And Folk Religion In Ancient Israel, Wm. B. Eerdmans Publishing Company.
  • Деј 1986: J. Day, Asherah in the Hebrew Bible and Northwest Semitic Literature, Journal of Biblical Literature, 105(3), 385–408.
  • Екерман 1993: S. Ackerman, The Queen Mother and the Cult in Ancient Israel, Journal of Biblical Literature, 112(3), 385–401.
  • Емертон 1999: J. A. Emerton, “Yahweh and His Asherah”: The Goddess or Her Symbol?, Vetus Testamentum, 49(3), 315–337.
  • Зифер 2010: I. Ziffer, Western asiatic tree-goddesses, Ägypten Und Levante / Egypt and the Levant, 20, 411–430.
  • Јарден 171: L. Yarden, The Tree of Light: A Study of the Menorah, the Seven-Branched Lampstand, Ithaca: Cornell University Press.
  • Јефтић 2011: М. Јефтић, Развој монотеизма у Израиљу, Богословље, Београд: Православни богословски факултет, 70, 2, 27‒48.
  • Кил 1998: O. Keel, Goddesses and Trees, New Moon and Yahweh: Ancient Near Eastern Art and the Hebrew Bible, Sheffield: Sheffield Academic Press.
  • Клетер 1996: R. Kletter, The Judean Pillar-Figurines and the Archaeology of Asherah, British Archaeological Reports.
  • Луцки 1998: H. Lutzky, Shadday as a Goddess Epithet, Vetus Testamentum, vol. 48, no. 1, 15–36.
  • Маргалит 1990: B. Margalit, The Meaning and Significance of Asherah, Vetus Testamentum, 40(3), 264–297.
  • Мартин-Гарднер 2020: L. Martin-Gardner, The Hidden Goddess: The Quest for the Divine Feminine in the Judeo-Christian Tradition. From Asherah to Mary Magdalene, John Hunt Publishing.
  • Мејерс 2003: C. L. Meyers, The Tabernacle Menorah: A Synthetic Study of a Symbol from the Biblical Cult, Gorgias Pr Llc.
  • Милин/Чарнић 2022: Свето писмо Старога и Новога завета, Библија, Свето писмо Старог завета прев. Д. Милин, Свето писмо Новога завета Е. Чарнић, Београд: Библијско друштво Србије.
  • Олиан 1988: S. M. Olyan, Asherah and the Cult of Yahweh in Israel, Scholars Press.
  • Патаи 1990: R. Patai, The Hebrew Goddess, 3rd Enlarged Edition.
  • Рид 1949: W. L. Reed, The Asherah in the Old Testament, Fort Worth: Texas Christian University Press.
  • Септуагина 2006: Septuaginta Id est Vetus Testamentum graece iuxta LXX interpretes, ed. Alfred Rahlfs, Stuttgart: Deutsche Bibelgesellschaft. ‹https://www.sbl-site.org/assets/pdfs/bibletexts/septuaginta/SEPTUAGINTA_SBL.pdf›. 16.09.2024.
  • Тејлор 1995: J. E. Taylor, The Asherah, the Menorah and the Sacred Tree, Journal for the Study of the Old Testament, 20(66), 29–54.
  • Фајн 2016: S. Fine, The Menorah: From the Bible to Modern Israel, Harvard University Press.
  • Фејерабенд 1905: K. Feyerabend, A complete Hebrew-English pocket-dictionary to the Old Testament, Berlin-Schöneberg: G. Langenscheidt; New York: International News Company.
  • Хачлили 2001: R. Hachlili, The Menorah, the Ancient Seven-armed Candelabrum: Origin, Form and Significance, Brill Academic Publishers.
  • Хес 1996: R. S. Hess, Asherah or Asherata?, Orientalia, 65(3), 209–219.
  • Хестрин 1987: R. Hestrin, The Lachish Ewer and the ’Asherahʼ, Israel Exploration Journal 37, no. 4, 212–223.