Glasnik prava 2 (2024): 3–22
AUTHOR(S) / AUTOR(I): Tamara Mladenović
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/GP.1502.03M
ABSTRACT / SAŽETAK:
Konfuzija roditeljskopravnog odnosa koji nastaje ili je već uspostavljen između transrodnog roditelja i deteta je sve aktuelnija tema u pravnim i sociološkim okvirima. Uklanjanje uslova sterilizacije, kao jednog od bitnijih koraka ka pravnom priznavanju željenog pola transseksualnih osoba, motivisanog brigom za očuvanjem tradicionalnih porodičnih uloga kreiralo je situacije koje za nacionalne zakonodavce predstavljaju značajan izazov. On se ogleda u potrebi za pronalaženjem rešenja koje će na adekvatan način pravno urediti odnose između lica izmenjenog pola i njihove biološke dece. U državama koje izričito regulišu pitanje uticaja transrodnosti pojedinca na njegov roditeljski status čitav proces otpočet je kao posledica odluka usvojenih od strane sudskih organa. Uprkos trendu ka efikasnijoj zaštiti rodnog identiteta transseksualnih osoba, u okvirima evropskog pravnog područja primetna je preovlađujuća nespremnost država da upis transrodnih roditelja u matične knjige rođenih za dete usaglase sa njihovim novopriznatim polom. U radu su izložene prednosti i nedostaci različitih pristupa ovom problemu, kao i eventualne posledice nepostojanja konkretnih zakonskih normi unutar pravnog sistema Republike Srbije. Imajući u vidu da predstavlja važan faktor u procesu odlučivanja, pravu deteta da zna svoje poreklo je posvećena naročita pažnja.
KEYWORDS / KLJUČNE REČI:
transseksualna lica, sterilizacija, roditeljskopravni odnos, materinstvo, očinstvo, pravo deteta da zna svoje poreklo.