Гласник права 2 (2024): 3–22
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Тамара Младеновић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/GP.1502.03M
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Конфузија родитељскоправног односа који настаје или је већ успостављен између трансродног родитеља и детета је све актуелнија тема у правним и социолошким оквирима. Уклањање услова стерилизације, као једног од битнијих корака ка правном признавању жељеног пола транссексуалних особа, мотивисаног бригом за очувањем традиционалних породичних улога креирало је ситуације које за националне законодавце представљају значајан изазов. Он се огледа у потреби за проналажењем решења које ће на адекватан начин правно уредити односе између лица измењеног пола и њихове биолошке деце. У државама које изричито регулишу питање утицаја трансродности појединца на његов родитељски статус читав процес отпочет је као последица одлука усвојених од стране судских органа. Упркос тренду ка ефикаснијој заштити родног идентитета транссексуалних особа, у оквирима европског правног подручја приметна је преовлађујућа неспремност држава да упис трансродних родитеља у матичне књиге рођених за дете усагласе са њиховим новопризнатим полом. У раду су изложене предности и недостаци различитих приступа овом проблему, као и евентуалне последице непостојања конкретних законских норми унутар правног система Републике Србије. Имајући у виду да представља важан фактор у процесу одлучивања, праву детета да зна своје порекло је посвећена нарочита пажња.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
транссексуална лица, стерилизација, родитељскоправни однос, материнство, очинство, право детета да зна своје порекло.