Гласник права (2023/2) (стр. 53-63)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Андрија Поповић
Е-АДРЕСА / E-MAIL: apopovic@jura.kg.ac.rs
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/GP.1402.53P
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Уговор о ангажовању угоститељских капацитета (уговор о алотману) представља специфичну врсту уговора о туристичким услугама. Поменути уговор је регулисан Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 18/2020.) Потреба посебног законског регулисања овог уговора је проистекла из пословне праксе. Наиме, туристичке агенције су са путницима закључивале уговор о организовању путовања. Међутим, закључивање поменутог уговора је доводило туристичку агенцију у различите врсте пословних ризика, те се у теорији и пракси појавила тежња за уговором који ће поменуте ризике отклонити. Први проблем који се могао јавити се односио на ситуацију да се путнику понуде смештајни капацитети, па да се након извесног времена испостави да су они попуњени. Тиме би се путник, као једна од уговорних страна, могао довести у стање правне несигурности. Са друге стране, туристичка агенција би се обавезивала да плати накнаду за све уговорене капацитете, без обзира што није успела да их попуни. Управо из потребе да се ови проблеми из праксе отклоне, настао је уговор о ангажовању угоститељских капацитета (уговор о алотману), којим су решени највећи ризици до којих може доћи приликом реализације уговорних обавеза
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
уговор о алотману, туристичка агенција, угоститељ, угоститељски капацитети