ZAPADNI NAUČNI UTICAJI NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU 1945–1960.

Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji (2024) (str. 21-35)
 

AUTOR / AUTHOR(S): Dragomir Bondžić

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/82057-99-4.021B

SAŽETAK / ABSTRACT:

Visoko školstvo i nauka u Srbiji su se još tokom XIX veka razvijali na temelju zapadnoevropskih naučnih uticaja, što je i omogućilo osnivanje Beogradskog univerziteta 1905. godine. I kasniji razvoj Univerziteta zasnivao se na znanjima i metodologiji zapadnoevropske nauke. Kraj Drugog svetskog rata i dolazak Komunističke partije Jugoslavije na vlast doveo je u opasnost takvo usmerenje ove ustanove. Komunisti su gradeći jednopartijski sistem težili da realizuju i svoju naučnu politiku i Beogradski univerzitet postave na nove ideološke osnove. Zato su suzbijani zapadni „buržoaski“ uticaji na Univerzitetu i podsticani sovjetski uticaji, što je istovremeno značilo i prožimanje nauke ideologijom marksizma-lenjinizma. Upravo su čvrsto ukorenjene tradicije zapadnoevropske nauke predstavljale glavnu prepreku za sprovođenje ovakve politike. Posle rata, stari „buržoaski“ nastavnici školovani na evropskim univerzitetima pružali su snažan otpor širenju uticaja sovjetske nauke prožete marksizmom-lenjinizmom. Posle sukoba Jugoslavije sa Informbiroom 1948. godine, pritisci za prihvatanje sovjetskih naučnih uticaja su jenjavali i tokom pedesetih godina je, uprkos hladnoratovskom nepoverenju, došlo do ubrzanog razvoja naučne saradnje Beogradskog univerziteta sa zapadnoevropskim i američkim univerzitetima i do jačanja zapadnih uticaja na razvoj nastave i nauke. Ovi uticaji su ostvarivani kroz posete evropskih i američkih naučnika, odlaske beogradskih nastavnika na naučne konferencije na Zapadu i odlaske studenata, asistenata i mladih nastavnika na specijalizaciju na zapadnim univerzitetima. Rad se zasniva na arhivskoj građi i relevantnoj literaturi.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

Beogradski univerzitet, nauka, nastavnici, Hladni rat, Zapad, transfer znanja

PROJEKAT/ ACKNOWLEDGEMENTS:

Rad je deo projekta The Multi-ethnic State and National Identities: The Serbian Experience in the 20th Century (GRANT No. 7731836 – SERBIE20) koji podržava Fond za nauku Republike Srbije.

LITERATURA / REFERENCES:

  • Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Komitet za nauku i kulturu FNRJ (315), fond Savet za nauku i kulturu FNRJ (317), fond Savet Akademija FNRJ (55), fond Savez studenata Jugoslavije (145).
  • Diplomatski arhiv Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije (DAMSP), Politička arhiva (PA).
  • Državni arhiv Srbije (DAS), fond Bezbednosno informativne agencije (BIA), fond Univerzitet u Beogradu (UB).
  • Bondžić, Dragomir, Beogradski univerzitet 1944–1952 (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2004).
    • Idem, „Naučna saradnja Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1944–1947“, u: Aleksandar Životić (ur.), Oslobođenje Beograda 1944. godine, (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2010), 357–381.
    • Idem, Misao bez pasoša. Međunarodna saradnja Beogradskog univerziteta 1945–1960 (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2011).
    • Idem, Jelena Jovanović Simić, „Profesori stranci u kolegijumu Medicinskog fakulteta u Beogradu 1920–1941“, Phlogiston, No 30, (2022), str.13–53.
  • Bondžić, Dragomir, Ruski emigranti profesori Beogradskog univerziteta (Beograd: Arhipelag–Institut za savremenu istoriju, 2023).
  • Gašić, Ranka, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918–1941 (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2005).
  • Dimić, Ljubodrag, Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918–1941, knj. III, (Beograd: Stubovi kulture, 1996).
  • Duančić, Vedran, “Lysenko in Yugoslavia, 1945–1950s: How to De-Stalinize Stalinist’s Science”, Journal of the History of Biology, Vol. 53, No. 1 (2020), pp. 159–194.
  • Izveštaj rektora Beogradskog univerziteta o radu Univerziteta u školskoj 1953/54, (Beograd: Naučna knjiga, 1954).
  • Izveštaj rektora Beogradskog univerziteta o radu Univerziteta u školskoj 1954/55, (Beograd: Naučna knjiga, 1955).
  • Izveštaj rektora Beogradskog univerziteta o radu Univerziteta u školskoj 1955/56, (Beograd: Naučna knjiga, 1956).
  • Izveštaj rektora Beogradskog univerziteta o radu Univerziteta u školskoj 1956/57, (Beograd: Naučna knjiga, 1957).
  • Izveštaj rektora Beogradskog univerziteta o radu Univerziteta u školskoj 1957/58, (Beograd: Naučna knjiga, 1958).
  • Janićijević, Milosav, Stvaralačka inteligencija međuratne Jugoslavije (Beograd: Institut društvenih nauka, 1984).
  • Marković, Predrag, „Evropski uticaji na Beogradski univerzitet između dva svetska rata“, u: Ideje i pokreti na Beogradskom univerzitetu od osnivanja do danas, knj. I (Beograd: Centar za marksizam univerziteta, 1989), str. 181–191.
    • Idem, Beograd i Evropa 1918–1941 (Beograd: Savremena administracija, 1992).
    • Idem, Beograd između Istoka i Zapada 1948–1965 (Beograd: Službeni glasnik SRJ, 1996).
  • Milićević, Jovan, „Prva grupa srbijanskih studenata državnih pitomaca školovanih u inostranstvu (1839–1842)“, Istorijski časopis, No. IX-X, (1960), str. 363–373.
  • Perišić, Miroslav, Od Staljina ka Sartru. Formiranje jugoslovenske inteligencije na evropskim univerzitetima 1945–1958 (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2008).
  • Samardžić, Radovan, „Nauka kod Srba u XIX i XX veku“, u: Andrej Mitrović (ur.), Istorija srpskog naroda, knj. VI, tom 2, (Beograd: SKZ, 1994), str.462–505.
  • Spomenica o otvaranju Univerziteta (Beograd: Univerzitetski savet, 1906).
  • Trgovčević, Ljubinka, Planirana elita. O studentima iz Srbije na evropskim univerzitetima u 19. veku (Beograd: Istorijski institut, 2003).