АУТОР / AUTHOR(S): Драгомир Бонџић
DOI: 10.46793/82057-99-4.021B
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Високо школство и наука у Србији су се још током XIX века развијали на темељу западноевропских научних утицаја, што је и омогућило оснивање Београдског универзитета 1905. године. И каснији развој Универзитета заснивао се на знањима и методологији западноевропске науке. Крај Другог светског рата и долазак Комунистичке партије Југославије на власт довео је у опасност такво усмерење ове установе. Комунисти су градећи једнопартијски систем тежили да реализују и своју научну политику и Београдски универзитет поставе на нове идеолошке основе. Зато су сузбијани западни „буржоаски“ утицаји на Универзитету и подстицани совјетски утицаји, што је истовремено значило и прожимање науке идеологијом марксизма-лењинизма. Управо су чврсто укорењене традиције западноевропске науке представљале главну препреку за спровођење овакве политике. После рата, стари „буржоаски“ наставници школовани на европским универзитетима пружали су снажан отпор ширењу утицаја совјетске науке прожете марксизмом-лењинизмом. После сукоба Југославије са Информбироом 1948. године, притисци за прихватање совјетских научних утицаја су јењавали и током педесетих година је, упркос хладноратовском неповерењу, дошло до убрзаног развоја научне сарадње Београдског универзитета са западноевропским и америчким универзитетима и до јачања западних утицаја на развој наставе и науке. Ови утицаји су остваривани кроз посете европских и америчких научника, одласке београдских наставника на научне конференције на Западу и одласке студената, асистената и младих наставника на специјализацију на западним универзитетима. Рад се заснива на архивској грађи и релевантној литератури.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Београдски универзитет, наука, наставници, Хладни рат, Запад, трансфер знања
ПРОЈЕКАТ/ ACKNOWLEDGEMENTS:
Рад је део пројекта The Multi-ethnic State and National Identities: The Serbian Experience in the 20th Century (GRANT No. 7731836 – SERBIE20) који подржава Фонд за науку Републике Србије.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Архив Југославије (АЈ), фонд Комитет за науку и културу ФНРЈ (315), фонд Савет за науку и културу ФНРЈ (317), фонд Савет Академија ФНРЈ (55), фонд Савез студената Југославије (145).
- Дипломатски архив Министарства спољних послова Републике Србије (ДАМСП), Политичка архива (ПА).
- Државни архив Србије (ДАС), фонд Безбедносно информативне агенције (БИА), фонд Универзитет у Београду (УБ).
- Bondžić, Dragomir, Beogradski univerzitet 1944–1952 (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2004).
- Idem, „Научна сарадња Југославије и Совјетског Савеза 1944–1947“, у: Александар Животић (ур.), Ослобођење Београда 1944. године, (Београд: Институт за новију историју Србије, 2010), 357–381.
- Idem, Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945–1960 (Београд: Институт за савремену историју, 2011).
- Idem, Јелена Јовановић Симић, „Професори странци у колегијуму Медицинског факултета у Београду 1920–1941“, Phlogiston, No 30, (2022), стр.13–53.
- Бонџић, Драгомир, Руски емигранти професори Београдског универзитета (Београд: Архипелаг–Институт за савремену историју, 2023).
- Gašić, Ranka, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918–1941 (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2005).
- Димић, Љубодраг, Културна политика Краљевине Југославије 1918–1941, књ. III, (Београд: Стубови културе, 1996).
- Duančić, Vedran, “Lysenko in Yugoslavia, 1945–1950s: How to De-Stalinize Stalinist’s Science”, Journal of the History of Biology, Vol. 53, No. 1 (2020), pp. 159–194.
- Извештај ректора Београдског универзитета о раду Универзитета у школској 1953/54, (Београд: Научна књига, 1954).
- Извештај ректора Београдског универзитета о раду Универзитета у школској 1954/55, (Београд: Научна књига, 1955).
- Извештај ректора Београдског универзитета о раду Универзитета у школској 1955/56, (Београд: Научна књига, 1956).
- Извештај ректора Београдског универзитета о раду Универзитета у школској 1956/57, (Београд: Научна књига, 1957).
- Извештај ректора Београдског универзитета о раду Универзитета у школској 1957/58, (Београд: Научна књига, 1958).
- Janićijević, Milosav, Stvaralačka inteligencija međuratne Jugoslavije (Beograd: Institut društvenih nauka, 1984).
- Марковић, Предраг, „Европски утицаји на Београдски универзитет између два светска рата“, у: Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас, књ. I (Београд: Центар за марксизам универзитета, 1989), стр. 181–191.
- Idem, Beograd i Evropa 1918–1941 (Beograd: Savremena administracija, 1992).
- Idem, Београд између Истока и Запада 1948–1965 (Београд: Службени гласник СРЈ, 1996).
- Милићевић, Јован, „Прва група србијанских студената државних питомаца школованих у иностранству (1839–1842)“, Историјски часопис, Но. IX-X, (1960), стр. 363–373.
- Перишић, Мирослав, Од Стаљина ка Сартру. Формирање југословенске интелигенције на европским универзитетима 1945–1958 (Београд: Институт за новију историју Србије, 2008).
- Самарџић, Радован, „Наука код Срба у XIX и XX веку“, у: Андреј Митровић (ур.), Историја српског народа, књ. VI, том 2, (Београд: СКЗ, 1994), стр.462–505.
- Споменица о отварању Универзитета (Београд: Универзитетски савет, 1906).
- Трговчевић, Љубинка, Планирана елита. О студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку (Београд: Историјски институт, 2003).