СПЕЦИФИЧНОСТИ УПОТРЕБЕ ОДРЕДНИЦЕ „ФУГА“ У МУЗИЧКОЈ ТЕОРИЈИ ОД XIV ДО СРЕДИНЕ XVIII ВЕКА

 Наслеђе 60 (2025) [289-301]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Зоран Ж. Божанић

Download Full Pdf    

DOI: 10.46793/NasKg2560.289B

САЖЕТАК /ABSTRACT:

У овом чланку размотрени су различити начини употребе одреднице „фуга”, заступљени у музичко-теоријским трактатима насталим у периоду од XIV до средине XVIII века. Актуелност теме истраживања одређена је чињеницом да ова проблематика до сада није обрађена у нашој научној и стручној литератури. Циљ је да се овим истраживањем, првенствено анализом примарних извора и компарацијом различитих теоријских приступа, дефинишу модалитети тумачења фуге у контексту развоја музичке теорије, уз детектовање разлога који су на то утицали. У наведеном историјском контексту овај израз имао је разноврсни третман. На почетку, током XIV столећа, у складу са својим изворним значењем био је у функцији конкретизовања појединих музичких жанрова; касније је примењиван за детерминисање контрапунктске технике. На крају овог процеса, као резултат развоја имитационе полифоније, фугом су називани специфична композициона структура и музички жанр, добијајући, тако, средином XVIII века, своју аутономност и стабилно значење релевантно све до данас. Резултати спроведеног истраживања показују три основне развојне етапе, са својим одређујућим карактеристикама, при чему се измене у теоријском приступу готово увек ослањају на уметничке норме актуелне музичке праксе. На основу добијених резултата може се постићи боље разумевање начина примене одреднице „фуга” у процесу развоја музичке теорије и фактора који су утицали на њене разноврсне модификације.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

фуга, имитација, контрапункт, музичка теорија, терминологија

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCE:

  • Božanić 2017: Zoran Božanić, Istorijat muzike za klavijaturne instrumente (do sredine XVIII veka), Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Carlino 1558: Gioseffo Zarlino, Le istitutioni harmoniche, Venetia.
  • Fuks 1965: Johann Josef Fux, From Gradus ad Parnasum, u: Alfred Mann, The Study of Fugue, New York: Norton, 78–138.
  • Har 1971: James Haar, Zarlino’s Definition of Imitation and Fugue, Journal of the American Musicological Society, 24/2, 226–254.
  • Kjuzik, Suzana (Cusick, Suzanne). Imitation. Grove Music Online. 2001. <https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/view/10.1093/ gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000013731>, 24. 7. 2024.
  • Kokliko 2007: Адриан Пети Коклико, Compendium musices (1552) – Публикация, перевод, исследование и комментарии Н. И. Тарасевича, Москва: Московская государственная консерватория имени П. И. Чайковского.
  • Kolins 1995: Denis Collins, Thomas Tomkins’s Canonic Additions to Thomas Morley’s A Plaine and Easie Introduction to Practicall Musicke, Music & Letters, 76/3, 345–355.
  • Kurt 1922: Ernst Kurth, Grundlagen des linearen Kontrapunkts; Bachs melodische Polyphonie, Berlin: Max Hesses Verlag.
  • Krasuckaja 1995: Елена Красуцкая, Хуан Бермудо и его трактат Разъяснение музыкальных инструментов, Музыкальная академия, 2, Москва, 149–155.
  • Man 1965: Alfred Mann, The Study of Fugue, New York: Norton.
  • Marpurg 1965: Friedrich Wilhelm Marpurg, Abhandlung von der Fuge, u: Alfred Mann, The Study of Fugue, New York: Norton, 142–212.
  • Morli 1069: Thomas Morley, A Plaine and Easie Introduction to Practicall Musicke, Amsterdam – New York: Da Capo Press.
  • Pareja 1901: Bartolomaeus Ramus de Pareia, Musica practica, u: Johannes Wolf, Musica practica Bartolomei Rami de Pareia Bononiae, Leipzig: Breitkopf und Härtel.
  • Petrus 1978: Aaron Petrus, Libri tres de institutione harmonica, Bononiae: In aedibus Benedicti Hectoris Bibliopolae Bononiensis, 1516; reprint New York: Broude Bros.
  • Pospelova 2009: Римма Поспелова, Трактаты о музыке Иоанна Тинкториса, Москва: Научно-издательский центр Московская консерватория.
  • Pretorijus 1971: Михаэль Преториус, Синтагма Мусикум, u: Музыкальная эстетика западной европы XVII–XVIII веков, составитель Вячеслав Шестаков, Москва: Музыка, 158–172.
  • Ramo 1971: Jean-Philippe Rameau, Treatise on Harmony, New York: Dover Publications.
  • Simakova 2007: Наталья Симакова, Контрапункт строгого стиля и фуга; Книга вторая; Фуга: ее логика и поэтика, Москва: Композитор.
  • Tinktoris 1864–1876: Johannes Tinctoris, Diffinitorium musicae, u: Edmond de Coussemaker, Scriptorum de musica medii aevi nova series a Gerbertina altera, IV, Paris: Durand.
  • Vićentino 1555: Nicola Vicentino, L’antica musica ridotta alla moderna prattica, Roma.
  • Voker 2000: Paul Mark Walker, Theories of Fugue from the Age of Josquin to the Age of Bach, Rochester: University of Rochester Press.
  • Voker, Pol Mark (Walker, Paul Mark). Fugue. Grove Music Online. 2001. <https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/view/10.1093/ gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000051678>, 16. 7. 2024.