SPECIFIČNOSTI UPOTREBE ODREDNICE „FUGA“ U MUZIČKOJ TEORIJI OD XIV DO SREDINE XVIII VEKA

 Nasleđe 60 (2025) [289-301]

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Zoran Ž. Božanić

Download FullPdf    

DOI: 10.46793/NasKg2560.289B

SAŽETAK /ABSTRACT:

U ovom članku razmotreni su različiti načini upotrebe odrednice „fuga”, zastupljeni u muzičko-teorijskim traktatima nastalim u periodu od XIV do sredine XVIII veka. Aktuelnost teme istraživanja određena je činjenicom da ova problematika do sada nije obrađena u našoj naučnoj i stručnoj literaturi. Cilj je da se ovim istraživanjem, prvenstveno analizom primarnih izvora i komparacijom različitih teorijskih pristupa, definišu modaliteti tumačenja fuge u kontekstu razvoja muzičke teorije, uz detektovanje razloga koji su na to uticali. U navedenom istorijskom kontekstu ovaj izraz imao je raznovrsni tretman. Na početku, tokom XIV stoleća, u skladu sa svojim izvornim značenjem bio je u funkciji konkretizovanja pojedinih muzičkih žanrova; kasnije je primenjivan za determinisanje kontrapunktske tehnike. Na kraju ovog procesa, kao rezultat razvoja imitacione polifonije, fugom su nazivani specifična kompoziciona struktura i muzički žanr, dobijajući, tako, sredinom XVIII veka, svoju autonomnost i stabilno značenje relevantno sve do danas. Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju tri osnovne razvojne etape, sa svojim određujućim karakteristikama, pri čemu se izmene u teorijskom pristupu gotovo uvek oslanjaju na umetničke norme aktuelne muzičke prakse. Na osnovu dobijenih rezultata može se postići bolje razumevanje načina primene odrednice „fuga” u procesu razvoja muzičke teorije i faktora koji su uticali na njene raznovrsne modifikacije.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS: 

fuga, imitacija, kontrapunkt, muzička teorija, terminologija

LITERATURA/ REFERENCE:

  • Božanić 2017: Zoran Božanić, Istorijatmuzikezaklavijaturneinstrumente (dosredineXVIIIveka), Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Carlino 1558: Gioseffo Zarlino, Le istitutioni harmoniche, Venetia.
  • Fuks 1965: Johann Josef Fux, From Gradus ad Parnasum, u: Alfred Mann, The Study of Fugue, New York: Norton, 78–138.
  • Har 1971: James Haar, Zarlino’s Definition of Imitation and Fugue, Journal of the American Musicological Society, 24/2, 226–254.
  • Kjuzik, Suzana (Cusick, Suzanne). Imitation. Grove Music Online. 2001. , 24. 7. 2024.
  • Kokliko 2007: Adrian Peti Kokliko, Compendiummusices (1552) – Publikaciя, perevod, issledovanie i kommentarii N. I. Taraseviča, Moskva: Moskovskaя gosudarstvennaя konservatoriя imeni P. I. Čaйkovskogo.
  • Kolins 1995: Denis Collins, Thomas Tomkins’s Canonic Additions to Thomas Morley’s A Plaine and Easie Introduction to Practicall Musicke, Music & Letters, 76/3, 345–355.
  • Kurt 1922: Ernst Kurth, Grundlagen des linearen Kontrapunkts; Bachs melodische Polyphonie, Berlin: Max Hesses Verlag.
  • Krasuckaja 1995: Elena Krasuckaя, Huan Bermudo i ego traktat Razъяsnenie muzыkalьnыh instrumentov, Muzыkalьnaя akademiя, 2, Moskva, 149–155.
  • Man 1965: Alfred Mann, The Study of Fugue, New York: Norton.
  • Marpurg 1965: Friedrich Wilhelm Marpurg, Abhandlung von der Fuge, u: Alfred Mann, The Study of Fugue, New York: Norton, 142–212.
  • Morli 1069: Thomas Morley, A Plaine and Easie Introduction to Practicall Musicke, Amsterdam – New York: Da Capo Press.
  • Pareja 1901: Bartolomaeus Ramus de Pareia, Musica practica, u: Johannes Wolf, Musica practica Bartolomei Rami de Pareia Bononiae, Leipzig: Breitkopf und Härtel.
  • Petrus 1978: Aaron Petrus, Libri tres de institutione harmonica, Bononiae: In aedibus Benedicti Hectoris Bibliopolae Bononiensis, 1516; reprint New York: Broude Bros.
  • Pospelova 2009: Rimma Pospelova, Traktatы o muzыke Ioanna Tinktorisa, Moskva: Naučno-izdatelьskiй centr Moskovskaя konservatoriя.
  • Pretorijus 1971: Mihaэlь Pretorius, Sintagma Musikum, u: Muzыkalьnaя эstetika zapadnoй evropы XVII–XVIII vekov, sostavitelь Vяčeslav Šestakov, Moskva: Muzыka, 158–172.
  • Ramo 1971: Jean-Philippe Rameau, Treatise on Harmony, New York: Dover Publications.
  • Simakova 2007: Natalья Simakova, Kontrapunkt strogogo stilя i fuga; Kniga vtoraя; Fuga: ee logika i poэtika, Moskva: Kompozitor.
  • Tinktoris 1864–1876: Johannes Tinctoris, Diffinitorium musicae, u: Edmond de Coussemaker, Scriptorum de musica medii aevi nova series a Gerbertina altera, IV, Paris: Durand.
  • Vićentino 1555: Nicola Vicentino, L’antica musica ridotta alla moderna prattica, Roma.
  • Voker 2000: Paul Mark Walker, Theories of Fugue from the Age of Josquin to the Age of Bach, Rochester: University of Rochester Press.
  • Voker, Pol Mark (Walker, Paul Mark). Fugue. Grove Music Online. 2001. , 16. 7. 2024.