КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПРЕВОЂЕЊЕ НОВИХ РЕЧИ У ПРОЗНИМ ДЕЛИМА MИГЕЛА ДЕ УНАМУНА

 Наслеђе 60 (2025) [255-268]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Ивана М. Николић

Download Full Pdf    

DOI: 10.46793/NasKg2560.255N

САЖЕТАК /ABSTRACT:

У чланку анализирамо технике превођења петнаест ауторских неологизама из четири прозна дела шпанског писца Мигела де Унамуна. Из ширег корпуса издвојили смо за преводилачку анализу представнике неколико подгрупа неологизама ‒ простих речи, изведеница префиксацијом и суфиксацијом, императивних сложеница и семантичких неологизама. Анализа показује да се у преводу прибегава техници генерализације, описног превода и парафразе, при чему се неологизам не задржава у преводу, те долази до губитка експресивности текста оригинала, стандардизације текста превода и разводњавања мреже кључних означитеља у тексту. Преводиоци некад у истом роману користе различите технике за превод једног неологизма, а, кад је неологизам одржан у преводу, онда он често прати творбени модел оригинала. Такође је приметна недоследност приликом преношења графичког маркирања неологизама из изворника

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

неологизам, оказионализам, преводилачка анализа, преводилачка техника, Мигел де Унамуно

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCE:

  • Ajdačić D. V. 2020. Autorski neologizmi – individualizmi Dimitrija Mitrinovića (1913) i Dragana Aleksića (1922). Novorečje, godina II, broj 2, 2020. Beograd: Alma – Projekat Rastko, 37–46. <http://alma.rs/Novorecje/Novorecje2.pdf>, 20. 5. 2020.
  • Berman 2004: A. Berman, Prevođenje i slovo ili konačište za dalekog, Beograd: Rad AAOM.
  • DRAE: Diccionario de la Lengua Española. Real Academia Española. <www.rae.es/ recursos/diccionarios/drae>, (pristupano više puta).
  • Garsija Galjarin 1992: C. García Gallarín, La innovación léxica en obras de Pío Baroja, Valle-Inclán y Miguel de Unamuno, u: Ariza, M. (ed.), Actas del II Congreso Internacional de Historia de la Lengua Española, vol. II, Madrid: Arco Libros, 641-651.
  • Garsija Galjarin 1997: C. García Gallarín, Vocabulario unamuniano: procedimientos para la formación de palabras. Préstamos o extranjerismos y voces dialectales, Madrid: Revista de Filología Románica, I, 14, Madrid: Universidad Complutense, 257-280.
  • García Gallarín C. 1998, Léxico del 98. Madrid, Editorial Complutense. <https:// books.google.rs/books?id=32EnfNqCb9EC&printsec=frontcover&hl=sr&source= gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false>, (pristupano više puta).
  • Kabre 1999: T. M. Cabré, Terminology. Theory, Methods and Applications , Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.
  • Kiršova 1993: М. Kiršova, O nekim vrstama srpskohrvatskih imeničkih složenica, Beograd: Naš jezik, 29, 3-4, Beograd: Institut za Srpski jezik SANU, 182‒196.
  • Klajn 2002: I. Klajn, Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku. Deo 1, Slaganje i prefiksacija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Institut za srpski jezik SANU; Novi Sad: Matica srpska.
  • Klajn 2003: I. Klajn, Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku. Deo 2, Sufiksacija i konverzija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Institut za srpski jezik SANU; Novi Sad: Matica srpska
  • KORDE: Corpus Diacrónico del Español. Real Academia Española. <https://corpus. rae.es/cordenet.html>.
  • KREA: Corpus de Referencia del Español Actual. Real Academia Española. <https:// corpus.rae.es/creanet.html>, (pristupano više puta)
  • Kuna, Mikić Čolić 2012: B. Kuna, А. Mikić Čolić, Semantička neologija u hrvatskom jeziku (Semantic Neology in the Croatian Language), u: Stjepan Blažetin (ur.), X međunarodni kroatistički skup. Zbornik radova, Pečuh: Znanstveni zavod Hrvata u Mađarskoj, 37‒56.
  • Munjos Garsija 1981: A. Muñoz García, A, Unamuno: una filosofía de lenguaje, u: Revista De Filosofía, vol. 4 (4-5), Maracaibo: Facultad de Humanidades y Educación, 44-76.
  • Muhvić-Dimanovski 2005: V. Muhvić-Dimanovski, Neologizmi. Problemi teorije i primjene, Zagreb: Zavod za lingvistiku Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, FF pres.
  • Nikolić 2020: I. Nikolić, Neologizmi u književnoumetničkom stilu španskog i srpskog jezika, Kragujevac, neobjavljena doktorska disertacija.
  • Rajs 2000: K. Reiss, Translation Criticism – The Potentials & Limitations: Categories and Criteria for Translation Quality Assessment (Translated by Erroll F. Rhodes), London and New York: Routledge.
  • RSANU: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, <http://www.srpskijezik.com>, (pristupano više puta).
  • Savić 1984: S. Savić, Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku, u: Jovan Jerković (ur.), Leksikografija i leksikologija – zbornik radova, Novi Sad – Beograd: Matica Srpska, Institut za srpskohrvatski jezik, 161‒170.
  • Stojnić 1980: М. Stojnić, O prevođenju književnog teksta, Sarajevo: IGKRO „Svjetlost”, OOUR Zavod za udžbenike.
  • Urtado Albir 2001: A. Hurtado Аlbir, Traducción y traductología, Madrid: Cátedra.
  • Varela Ortega 2018: Varela Ortega S. Morfología léxica: la formación de palabras, <https://morforetem.wordpress.com/2018/06/25/morfologia-lexica-la-formacion-depalabras-version-corregida-yaumentada<, 12. 12. 2019.
ИЗВОРИ
  • KPR 2006: Unamuno 2006: М. de Unamuno, Kako se pravi roman, превела Александра Манчић, Београд: Рад.
  • KHN 2009: Unamuno 2009: M. de Unamuno, Cómo se hace una novela, Madrid: Cátedra, Letras Hispánicas.
  • М 1999: Унамуно 1999: M. de Unamuno, Magla, превела Јелена Рајић, Beograd: BMG.
  • М 2021: Унамуно 2021: M. de Unamuno, Magla, превела Јелена Рајић, Novi Sad: Fondacija Grupa Sever.
  • N 1995: Unamuno 1995: M. de Unamuno, Niebla, Madrid: Editorial Castalia, Clásicos Castalia.
  • N 1999: Unamuno 1999: M. de Unamuno, Niebla, Madrid: Cátedra, Letras Hispánicas.
  • TT 1999: Unamuno 1999: M. de Unamuno, La tía Tula, Madrid: Cátedra, Letras Hispánicas.
  • ТТ 2011: Unamuno 2011: M. de Unamuno, Тetka Tula, превеле Соња Хорњак, Драгана Ћорић, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”.
  • VDKS 1938 : Unamuno 1938: M. de Unamuno, Vida de D. Quijote y Sancho según Miguel de Cervantes y Saavedra, Madrid: Espasa Calpe S.A.
  • ŽDKSP 1969: Unamuno 1969: М. de Unamuno, Život Don Kihota i Sanča Panse prema romanu Migela de Servantesa i Saavedre, превео Гојко Вртунић, Beograd: Kultura.