ЗВУЧНИ СИМБОЛИЗАМ УЗВИКА У СТРИПУ „WATCHMEN“

Млади филолози I (2025) [285-296]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Сандра М. Карајовић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MFXVI-1.285K

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Предмет овог рада јесте истраживање асоцијативне везе између фонолошке структуре узвика, која је представљена специфичном графијом, и контекста стрипа у којем се користе, односно одређивање карактеристике фонема типичне за поједине ситуације у прва два броја стрипа Watchmen. Како је фоносимболичност једна од најважнијих одлика узвика, за потребе истраживања екстраховали смо 133 примарна узвика, која смо потом разврстали према прагматичкој функцији коју врше (експресивни, конативни и фатични) и према семантичкој компоненти коју изражавају (когнитивни, емоциони и волициони). У оквиру сваке подврсте описујемо фонеме које евоцирају неки макроконцепт и тако упућују на специфичности контекста. Конативни узвици могу се објаснити трима макроконцептима који су повезани са локуцијом (РЕЋИ, ОТВАРАЊЕ/ШИРЕЊЕ и ПРАСАК), а експресивни успостављају семантичке везе са девет макроконцепата који носе значења когнитивне могућности (МИСАО и ПИТАЊЕ) или физичке одлике и дела тела (ЗАОБЉЕНОСТ, МАЛО, НОС). Иако је истраживање спроведено на малом узорку, те је могуће извести закључке само о узвицима који су пронађени у грађи, добијени резултати доприносе проучавању узвика као језичког знака којим се истовремено изражава звук и ментално/емоционално стање говорника у контексту стрипа и проучавању звучног симболизма у домену узвика.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

звучни симболизам, узвик, стрип, контекст, Watchmen

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

Извори
  • Moore, A., Gibbons, D. (1986) Watchmen, September and October issue 1986, DC Comics.
Литература
  • Амека 1992: F. Ameka, Interjections: the universal yet neglected part of speech. Journal of Pragmatics 18, North Holland: Elsevier Science Publishers, 101–118.
  • Бајбер 1999: D. Biber, et al., Longman Grammar of Spoken and Written English. Edinburgh Gate: Pearson Education Limited.
  • Вартон 2003: T. Wharton, Interjections, language, and the ’showing/saying’ continuum. Pragmatics and Cognition 11:1, Amsterdam:John Benjamins Publishing Company, 39–91.
  • Вилкинс 1992: D. Wilkins, Interjections as deictics. Journal of Pragmatics 18, North Holland: Elsevier Science Publishers, 119–158.
  • Вјежбицка 1992: A. Wierzbicka, The semantics of interjections. Journal of Pragmatics 18, North Holland: Elsevier Science Publishers, 159–192.
  • Гофман 1981: E. Goffman, Forms of Talk. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
  • Дингаменс и др. 2013: M. Dingemanse et al., Is “Huh?” a universal word? Conversational infrastructure and the convergent evolution of linguistic items, PloS One 8 (11). 10.1371/journal.pone.0078273
  • Дингаменс 2021: M. Dingemanse, Interjections. The Oxford Handbook of Word Classes, ed. Eva van Lier. Oxford: Oxford University Press.
  • Ђорђевић 2007: Р. Ђорђевић, Граматика енглеског језика, 4. издање. Београд: Чигоја.
  • Елсен 2017: H. Elsen, The Two Meanings of Sound Symbolism. Open Linguistics 2017 (3), 491–499.
  • Занетин 2014: F. Zanettin, Comics in Translation. New York: Routludge.
  • Јеротијевић Тишма и Каравесовић 2022: Д. Јеротијевић Тишма, Д. Каравесовић, Ономатопеја и звучни симболизам у преводу романа и кратких прозних форми за децу, у: М. Ковачевић и Ј. Петковић (уред.), Српски јези, књижевност, уметност, књ. I, Језик и стил српскога романа, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 307–318.
  • Јовановић 2004: V. Jovanović, The form, position and meaning of interjections in English. FACTA UNIVERSITATIS Series: Linguistics and Literature Vol. 3, No 1, 2004, 17–28, Универзитет у Нишу.
  • Јохансон и др. 2021: N. E. Johansson et al., The typology of sound symbolism: Defining macro-concepts via their semantic and phonetic features, Linguistic Typology 2020, 24 (2): 253–310.
  • Кверк 1985: R. Quirk, et al., A Comprehensive Grammar of the English Language, New York: Longman Group Limited.
  • Кикотосто 1991: N. Ciccotosto, Sound Symbolism in Natural Languages, University of Florida.
  • Кисеберт 2022: C. W. Kisseberth, Representations in generative phonology in the 1970s and 1980s. The Oxford History of Phonology, ed. B. Elan Dresher and Harry van der Hulst. Oxford: Oxford University press, 440–461.
  • Китановић 2020: Ј. Китановић, Ономатопеја у стрипу Штрумпфови и његовом преводном еквиваленту, Липар, бр. 71, 185–199.
  • Клајн 2002: И. Клајн, Граматика српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставне средства.
  • Милосављевић 2020: T. Милосављевић, Идеофонски предикати у српском језику: основне карактеристике, Наш језик LI, 51–60, Београд: Службени гласник.
  • Милосављевић 2021: T. Милосављевић, Узвик или ономатопеја: карактеристике и функције, Наш језик LII, 33–43, Београд: Службени гласник.
  • Њумен 1931: S. S. Newman, Further Experiments in Phonetic Symbolism. The American Journal of Psychology, 45(1), 53–75.
  • Ојама и Хага 1963: T. Oyama, J. Haga, Common factors between figural and phonetic symbolism, Psychologia 6, 141–144.
  • Пипер и Клајн 2013: П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика, Нови Сад: Матица Српска.
  • Сапир 1929: E. Sapir, A Study In Phonetic Symbolism, University Of Chicago.
  • Стијовић и др. 2019: Р. Стијовић, И. Лазић Коњик, М. Спасојевић. (2019) Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. Јужнословенски филолог LXXV, св. 1 (2019), 37–61, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик.
  • Торндајк 1945а: E. L. Thorndike, The association of certain sounds with pleasant and unpleasant meaning. Psychological Review 52, 143–149.
  • Торндајк 1945б: E. L. Thorndike, On Orr’s hypotheses concerning the front and back vowels. The British Journal of Psychology 36.1, 10–14.
  • Хинтон и др. 1994: L. Hinton, J. Nichols, J. Ohala (eds.), Sound Symbolism. Cambridge: Cambridge University Press.