ПРОМЕНЉИВОСТ БРОЈЕВА ДВА, ТРИ И ЧЕТИРИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Липар 89 (2026)  (9-33 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Бојана М. Вељовић Поповић 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/LIPAR89.009V

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У овом раду, анализом корпуса који чине примери ексцерпирани из језика дневне штампе писане на српском језику, настоји се утврдити степен променљивости бројева два, три и четири. У питању је морфолошка категорија која је током историјског развитка српског језика доживела знатна преструктурирања. Еволуција је водила ка упрошћавању парадигми, те свођењу на појединачне деклиниране форме које су у неједнаком обиму заступљене како у различитим функционалним стиловима српског језика тако и у његовим регионалним варијететима, тј. дијалектима и народним говорима.
Овај прилог нуди увид у језичке прилике које карактеришу публицистички функционални стил, с тим да се закључци до којих се анализом дошло у начелу могу сматрати важећим и за српски стандардни језик и његов дијасистем у целини. Општи закључак је да је у категорији броја четири упрошћавање присутно у највећој мери – парадигма је сведена на свега два деклинирана облика који се ређе употребљавају; слично је и са бројем три, с тим да се деклиниране форме овога броја нешто чешће бележе; док број два има стабилнију парадигму, и ова морфолошка категорија на употребном плану показује виши степен виталности. Појава (не)деклинираних форми бројева регулисана је различитим факторима, а у раду ће се они подробније испитати.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

морфологија, деклинација, бројеви два, три, четири, публицистички функционални стил

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о преносу средстава за финансирање научноистраживачког рада запослених у настави на акредитованим високошколским установама у 2026. години број: 451-03- 34/2026-03/ 200198).

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
Литература
  • Белић 2006: А. Белић, Историја српског језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006.
  • Зељић 2014: Г. Зељић, Бројеви као врста речи у граматичким уџбеницима за средњу школу, Београд; Иновације у настави XXVII, 2014/1, Београд, 42–54.
  • Зељић 2016: Г. Зељић, Морфолошко-семантичке карактеристике бројева у српском језику, Београд: Универзитет у Београду, Учитељски факултет, 2016.
  • Ивић и др. 2007: П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан, Б. Брборић, Српски језички приручник, Београд: Београдска књига, 2007.
  • Јовановић и Шћепановић 2009: Ј. Јовановић, М. Шћепановић, О бројевима ’два’, ’оба’, ’три’ и ’четири’ у српском језику, Београд: Српски језик, 14/1-2, год. IV, Београд, 275–305.
  • Краљевић 1976: Г. Краљевић, Деклинабилност и индеклинабилност бројева два, три, четири, Београд: Наш језик XXII, св. 1-2, Београд, 43–52.
  • Кузмић 2008: B. Kuzmić. Deklinacija brojeva dva, oba, tri i četiri u čakavskim pravnim tekstovima od 16. do 18. Stoljeća. Croatica et Slavica Iadertina. Vol.3 No.3. http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=29855, 9–29. Маретић 1899: T. Maretić, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, Zagreb: Štampa I naklada knjižare L. Hartmana, 1899.
  • Марковић 1951: С. Марковић, О променљивости броја два, Београд: Наш језик II, св. 5-6, Београд, 155–161.
  • Мразовић и Вукадиновић 2009: P. Mrazović, Z. Vukadinović, Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance: Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2009.
  • Николић 1976: М. Николић, Променљивост бројева 2–4 у штокавским говорима, Београд: Наш језик, XXII, св. 1-2, Београд, 52–56.
  • Пешикан и др. 2010: М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица, Правопис српскога језика. Измењено и допуњено издање, Нови Сад: Матица Српска, 2010.
  • Пипер и Клајн 2013: П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика, Нови Сад: Матица српска, 2013.
  • Радовић Тешић 1976: М. Радовић Тешић, Неки подаци и ставови о променљивости бројева, Београд: Наш језик, XXII, св. 1-2, Београд, 56–63.
  • Рогић 1955: P. Rogić. Deklinacija brojeva dva, oba, obadva, tri, četiri. Časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika. http://hrcak.srce.hr/file/86279, 138–141. Симић 1996: Р. Симић, Српска граматика за средње школе, Београд: МХ Актуел, 1996.
  • Станић 1953: М. Станић, О облицима двома, двема и двјема, Београд: Наш језик, IV, св. 9-10, Београд, 329–334.
  • Станојчић и Поповић 1992: Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1992.
  • Стевановић 1986: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма), Београд: Научна књига, 1986.
  • Стефановић 2015: А. Стефановић, Нормирање и употреба бројева у Вуковим и Даничићевим радовима у односу на стање у савременом српском језику, Београд: НССуВД, 42/1, Београд, 229–237.
  • Хам 1956: J. Hamm. Promjena brojeva 2, 3 i 4. Časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika. http://hrcak.srce.hr/file/102015, 9–14.