Гласник права 1 (2026): 23–42 стр.
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Радислав Лале
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/GP.1701.023L
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Промјене које су посљедњих година наступиле у систему осигурања за случај незапослености Републике Српске, а које се посебно манифестују у пооштравању услова за остваривање права на новчану накнаду, основни су мотив за писање овог рада. У раду се на систематичан начин расправља о материјалном обезбјеђењу незапослених радника за случај привремене незапослености, са акцентом на праву на новчану накнаду као најважнијем дијелу система материјалног обезбјеђења незапослених лица, које се заснива на обавезном социјалном осигурању, и које у основи има за циљ да, између осталог, обезбиједи материјалну и социјалну сигурност незапослених и да их стимулише на стручно оспособљавање и преквалификацију ради бржег запошљавања. Аутор закључује да предузимањем мјера редукције накнада и њиховим трансформисањем у подстицаје запошљавања, Република Српска умјесто помоћи незапосленим лицима настоји увести различите активне мјере програма запошљавања у политици према незапосленима. Покривеност правом на новчану накнаду за случај незапослености је релативно мала, а неке категорије немају уопште ово право, као што су, нпр. лица која никада нису радила и уплаћивала доприносе, самозапослена лица која не могу уплаћивати доприносе за осигурање за случај незапослености и др. Такође, покривеност незапослене популације новчаном накнадом је веома ограничена и максимални износ није довољан да осигура минимум егзистенције појединца погођеног ризиком незапослености.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
право на рад, социјално осигурање, осигурање за случај незапослености, социјални ризик, незапосленост, незапослено лице, право на новчану накнаду.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT: