ПИСАЊЕ О ХОЛОКАУСТУ И СТВАРНОСТ

Наслеђе 58 (2024) [53-64]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Владимир Гвозден 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2458.053G

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Овај рад настоји да, у широком захвату структуралне поетике ослоњеном на већи број дела о Холокаусту писаца и списатељица различитих генерација (П. Леви, Х. Семпрун, Ж. Амери, Ш. Делбо, Е. Визел, В. Франкл, И. Кертес, Ф. Филиповић, Ђ. Лебовић, И. Ивањи, Д. М. Томас, А. Тишма, Д. Киш, Д. Албахари, В. Г. Зебалд), разложи проблем односа писања о Холокаусту према ствар- ности. За разлику од реалистичке, модернистичка књижевност не посматра писање као представљање стварности, већ промишља могућности њеног представљања. Ова проблематика постаје врло заоштрена кад је реч о искуствима и приказима Холокауста, која, како је показано, постављају низ питања везаних за природу представљања. У раду се показује на које начине књижевност о Холокаусту делује унутар парадоксалних могућности уметничког приказа екстремног зла, тако што рачуна са стварношћу жртве и њене трауме. Један од најснажнијих израза такве књижевности јесте мемоарско дело Шарлот Делбо Аушвиц и после њега, које, ослањајући се на дистинкцију истинитог и истинског, говори о трауми не као о догађају из прошлости, већ као о стварности исто- рије која се никада неће окончати. Анализирани текстови пока- зују да је главно питање које поставља књижевност о Холокаусту очување његове стварности, али не толико као истините, већ као истинске стварности

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

мимезис, стварност, фикција, сведочење, логор, траума, истинито, истинско, Холокауст

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Аlbahari 2015: D. Albahari, Gec i Majer. Kontrolni punkt, Beograd: Čarobna knjiga. Alphen 1997: E. van Alphen, Caught by History: Holocaust Effects in Contemporary Art, Literature, and Theory, Stanford: Stanford University Press.
  • Améry 2009: J. Améry, S onu stranu krivnje i zadovoljštine: pokušaj prevladavanja svladanog čovjeka, prev. H. Sinković, Zagreb: Naklada Ljevak.
  • Bonifacio 2011: М. Бонфацио, ’Моћ немилосрдног памћења’: меланхоличне фигуре егзила у делу В. Г. Зебалда, Поља 469: 176–184.
  • Vizel 1988: Е. Визел, Ноћ, прев. А. Грубор, Београд: Рад.
  • Gvozden 2018: В. Гвозден, Аустерлиц, Gegen-Denkmal и границе чега?, Холокауст и филозофија, ур. М, Лошонц, П. Крстић, Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију, 72–102.
  • Delbo 2023: Š. Delbo, Aušvic i posle njega, prev. O. Petronić, N. Sad: Kulturni centar Novog Sada.
  • Zanini 2002: П. Занини, Значење границе, Београд: Clio.
  • Zebald 2009: В. Г. Зебалд, Аустерлиц, прев. С. Крајчевић, Београд: Paideia. Zebald (2006): В. Г. Зебалд, Сатурнови прстенови, прев. Х. Ћопић, Београд: Плато.
  • Ivanji 2016: И. Ивањи, Мој лепи живот у паклу, Београд: Лагуна.
  • Ingarden 2006: Р. Ингарден, О књижевном делу, прев. Радослав Ђокић. Београд: Фото футура.
  • Kermode 2000: The Sense of an Ending: Studies in the Theory of Fiction with a New Epilogue, Oxford: Oxford University Press.
  • Kertes 2002: И. Кертес, Бесудбинство, прев. А. Тишма, Н. Сад: Прометеј, Stylos. Kiš 1972: Д. Киш, Пешчаник, Београд: Просвета.
  • Kosik 1967: K. Koсик, Дијалектика конкретног, прев. К. Георгијевић, Београд: Просвета.
  • Laub 1992: D. Laub, Two bearing witness or the vicissitudes of listeting, S. Felman &D. Laub (ed.), Testimony: Crisis in Witnessing in Literature, Psychoanalysis and History, London and New York. Routledge, 55-74.
  • Lebović 2005: Ђ. Лебовић, Semper idem; недовршена хроника једног детињства, Београд: Алфа, Народна књига.
  • Levi 2005: П. Леви, Зар је то човек, прев. Е. Васиљевић, Београд: Paideia. Lefebvre 1988: H. Lefebvre, Kritika svakidašnjeg života, prev. P. Vranicki, N. Jungwith, Zagreb: Naprijed.
  • Morreti 2006: F. Moretti, On the Novel, The Novel. Volume 2: Forms and Themes, Ed. Franco Moretti, Princeton and Oxford: Princeton University Press, ix-x.
  • Pollock 2008: B. Pollock, Of systems and the systematic labor of thought: Fackenheim as philosopher of his time, u: Michael L. Morgan, Benjamin Pollock (prir.), The Philosopher as Witness Fackenheim and Responses to the Holocaust, Albany: State University of New York, 49–60.
  • Semrpun 1996: Х. Семпрун, Писање или живот, прев. Ј. Стојановић и И. Стојановић, Београд: Paideia.
  • Shapiro 2008: S. Shapiro, Hegel’s Ghost: ’Witness’ and ’Testimony’ in the Post- Holocaust Philosophy of Emil Fackenheim, u Michael L. Morgan, Benjamin Pollock (prir.), The Philosopher as Witness: Fackenheim and Responses to the Holocaust, Albany: State University of New York, 29-38.
  • Tišma 1996: А. Тишма, Књига о Бламу, Н. Сад: Матица српска.
  • Tomas 1984: Д. М. Toмас, Бели хотел, прев. Весна Гаспари, Београд: Нолит. Fackenheim 1982: E. Fackenheim, To Mend the World:Foundations of Post-Holocaust
  • Jewish Thought, New York: Schocjen Books.
  • Filipović 2000: Ф. Филиповић, Горке траве, Београд: Просвета.
  • Frankl 1994: В. Франкл, Зашто се нисте убили: тражење смисла живота, прев. Вера Весковић Албуљ, Београд: Ж. Албуљ.
  • Hacking 2002: I. Hacking, Historical Ontology, Cambridge (Mass.), London: Harvard University Press.
  • Šefer 2001: Ж.-М. Шефер, Зашто фикција?, прев. В. Капор и Б. Ракић, Н. Сад: Светови.