ИЗАЗОВИ ЕТНОГРАФСКЕ МУЗЕЈСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПРЕОБЛИКОВАНЕ НАРОДНЕ КУЛТУРЕ У ВРЕМЕ СОЦИЈАЛИЗМА

Културни трансфер Европа-Србија у социјалистичкој Југославији (2024) (стр. 171-193)
 

АУТОР / AUTHOR(S): Марко Стојановић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/82057-99-4.171S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Растакањем народне културе у периоду по завршетку Другог светског рата и прокламованим процесима индустријализације и урбанизације створени су услови за уобличавање неформалне друштвене групе препознате као „једна нога у опанку, друга у ципели“, коју су сачињавали најпре индустријски радници који су били пореклом са села а живели су у граду, те својеврсне подгрупе такозваних радника на привременом раду у иностранству – гастарбајтера. С обзиром на то да је њихов хабитус обликован еклектично, уз различите утицаје, а поготово оне у домену културе становања, одевања и чак привређивања, поставља се питање на који начин је њихова, рекло би се, поткултура, интегрисана и третирана у етнографској музеологији. Отворена су питања зашто су предмети те поткултуре набављани спорадично, несистематски, без препознавања непосредних релација њихових припадника са народном културом из које су произашли и у њеном систему вредности организовали своју егзистенцију.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

етнографска музеологија, културне везе, гастарбајтери, „опанак/ципела“,
културно наслеђе

ИЗВОРИ и ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • https://muzej-jugoslavije.org/o-nama
  • https://www.youtube.com/watch?v=tEO8Wg2ZcOs&ab_channel=miomirdj
  • https://www.imdb.com/name/nm0129970/?ref_=tt_ov_dr
  • https://www.espreso.co.rs/viralno/svastara/45620/12-legendarnih-komunistickih-automobila-svi-smo-ih-vozili-foto-video
  • https://www.youtube.com/watch?v=zORmhqwbZh0
  • https://api.polovniautomobili.com/auto-vesti/zanimljivosti/7059/wartburg-353-legenda-koju-su-kupci-cekali-i-po-15-godina
  • https://www.youtube.com/watch?v=lMVValvsQYA
  • https://www.youtube.com/watch?v=gYemE4ETyA8
  • https://www.youtube.com/watch?v=pvG7vi3bFCY
  • https://www.muzej-jugoslavije.org/exhibition/jugo-moja-jugo
  • Antonijević, Dragana, „Gastarbajter kao liminalno biće: konceptualizacija kulturnog identiteta“, Етноантрополошки проблеми, No. 6, Vol. 4 (2011), str. 1013–1033.
  • Antonijević, Dragana, Stranac ovde, stranac tamo. Antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera. (Beograd: „Srpski genealoški centar“, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2013).
  • Bratić, Dobrila, Malešević Miroslava, 1982. „Kuća kao statusni simbol“, Etnološke sveske IV (1982), str. 301–309.
  • Buhin, Anita „Jugoslavenska popularna kultura između zabave i ideologije“, u: Igor Duda (ur.), Stvaranje socijalističkog čovjeka (Zagreb – Pula: Srednja Europa, 2017), str. 221–244.
  • Čale Feldman, Lada, Prica Ines (ur.), Devijacije i promašaji – Etnografija domaćeg socijalizma. (Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006).
  • Чоловић, Иван, Дивља књижевност, (Београд: Нолит, 1984).
  • Daniel, Ondřej, “Gastarbajteri: Rethinking Yugoslav Economic Migrations towards the European North-West through Transnationalism and Popular Culture”, u: Steven G. Ellis, Lud’a Klusáková (eds.), Imagining Frontiers, Contesting Identities (Pisa: Edizioni plus – Pisa University Press, 2007), str. 277–302.
  • Drljača, Dušan, „Danac K.U. Šjerup o vrednosnom sistemu Ljubićevčana“, Etnološke sveske 4 (1982), str. 67–175.
  • Duda, Igor, Pronađeno blagostanje: Svakodnevni život i potrošačka kultura u Hrvatskoj 1970-ih i 1980-ih (Zagreb: Srednja Europa, 2010).
    • Idem, Danas kada postajem pionir. Djetinjstvo i ideologija jugoslavenskoga socijalizma (Zagreb, Pula: Srednja Europa, 2015).
  • Erdei, Ildiko, Dimitrijević Branislav, Toroman Tatomir (ur.), Jugoslavija: zašto i kako?: zašto i kako se baviti Jugoslavijom?: da li su nam potrebne (post) jugoslovenske studije i zašto? (Beograd: Muzej Jugoslavije, 2019).
  • Filipović, Sergej, „Skupljanje albuma sa sličicama u Jugoslaviji: doprinos istraživanju potrošačkog društva i popularne kulture“, u: Chiara Bonfiglioli, Boris Koroman (ur.), Socijalizam: izgradnja i razgradnja. Socijalizam na klupi (Pula – Zagreb: Srednja Europa, 2017), str. 71–96.
  • Гавриловић, Љиљана, „Меклуан и сан о Златном Добу Шљиве“, Нова српска политичка мисао, 1–4/2001 (2001), стр. 123–135.
    • Idem, Култура у излогу: ка новој музеологији (Београд: Етнографски институт САНУ, 2007).
  • Habinc, Mateja, „Komisioni kao mjesta nabave osnovnih kućanskih potrepština. Studije slučaja iz Slovenije i Čehoslovačke“, Etnološka tribina: Godišnjak Hrvatskog etnološkog društva, Vol. 49, No. 42 (2019), str. 137–151.
  • Heršak, Emil, „Panoptikum migracija“, Migracijske teme, 9, 3–4 (1993), str. 227–302.
  • Ивановић Баришић, Милина, „Социјалистички наратив и традиционална култура“, у: Богдановић, Бојана, Обшуст Кристијан (ур.), Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији (Београд: Етнографски институт САНУ, 2021), стр. 219–248.
  • Jørgensen Steen, Bille, Lüsebrink Hans-Jürgen, “Introduction: Reframing the Cultural Transfer Approach”, у: Jørgensen Steen Bille, Lüsebrink Hans-Jürgen (eds.) Cultural Transfer Reconsidered Transnational Perspectives, Translation Processes, Scandinavian and Postcolonial Challenges (Leiden/Boston: Brill Rodopi, 2021), str. 1–22.
  • Kaloh Vid, Natalia i Kučiš, Vlasta, “Discourse Analysis in Translation Courses: The Question of Ideology and Culture”, u: Cui Ying and Zhao Wei (eds.), Handbook of Research on Teaching Methods in Language Translation and Interpretation (Weihai: Shandong University, 2014), str. 57–68.
  • Kovačević, Ivan, „Blue jeans kao element masovne kulture“, Etnološke sveske II (1980), str. 93–99.
    • Idem, Nativna etnografija i nova tradicija – dva antropološka eseja. (Beograd: Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2010).
  • Kovačević, Ivan i Krstić, Marija, „Između istorije i savremenosti: antropološko proučavanje gastarbajtera u 21. veku“, Etnoantropološki problemi, n.s. 6, 4 (2011), 969–982.
  • Крстић, Марија, „Дијаспора и радници на привременом раду у иностранству: основни појмови“, Етноантрополошки проблеми, н. с. 6, 2 (2011), стр. 295–318.
  • Лазаревић, Радмила, „Изложбе Етнографског музеја 1901–1976“, у: Етнографски музеј у Београду 1901–1976 (каталог изложбе), (Београд: Галерија Српске академије наука и уметности и Етнографски музеј у Београду, 1976), стр. 25–46.
  • Mežnarić, Silva, „Jugoslavenska sociologija (vanjskih) migracija – pokušaj sistematizacije“, Migracijske teme 1, 1 (1985), str. 77–96.
  • Mikula, Maja, „Magistrala žudnje: Prekogranični šoping u bivšoj Jugoslaviji (od 1960-ih do 1980-ih)“, у: Hannes Grandits i Karin Taylor (ur.) Sunčana strana Jugoslavije: povijest turizma u socijalizmu (Zagreb: Srednja Europa, 2013), str. 225–249.
  • Павличић, Јелена, „Пластичне деведесете“, Гласник Етнографског института САНУ, 59/1 (2011), стр. 242–244.
  • Прица, Инес, Омладинска поткултура у Београду – симболичка пракса (Београд: Етнографски институт САНУ, 1991).
  • Прошић-Дворнић, Мирјана, „Поговор“, у: Петровић, Ђурђица, Од пуста до златовеза (Београд: Етнолошка библиотека – СГЦ и Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2003), поговор.
  • Rihtman-Auguštin, Dunja, „Položaj tradicionalne kulture u suvremenom društvu“, Narodna umjetnost, Vol. 8, No. 1 (1971), str. 3–17.
  • Rihtman-Auguštin, Dunja, Struktura tradicijskog mišljenja (Zagreb: Školska knjiga, 1984).
  • Romelić, Živka i Stojanović, Marko, „Neki elementi kulture gastarbajtera Đerdapskih naselja“, Etnološke sveske X (1989), str. 197– 202.
  • Simić, Marina, “Displaying Nationality as Traditional Culture in the Belgrade Ethnographic Museum: Exploration of a Museum Modernity Practice”. Гласник Етнографског института САНУ, 54 (2006a), стр. 305–318.
    • Idem, “Capturing the Past”: An Anthropological Approach to the Modernist Practices of the History Production in the Ethnographic Museums“, Гласник Етнографског музеја, 70 (2006b), стр. 25–41.
    • Idem, „Izlaganje narodnosti kao tradicionalne kulture u Etnografskom muzeju u Beogradu: Istraživanje muzejske modernističke prakse“, u: Ljiljana Gavrilović i Marko Stojanović (ur.) Muzeji u Srbiji: Započeto putovanje (Beograd: Muzejsko društvo Srbije, 2008), str. 47–70.
  • Стојановић, Марко, „Mодели успеха у новокомпонованој народној музици и развој новокомпоноване културе“, Гласник Етнографског института САНУ, 38 (1989), стр. 125–136.
    • Idem, „Дискусија“, у: Драгана Радојичић (ур.) Етнологија и антропологија –стање и перспективе (Београд: Етнографски институт САНУ, 2005), стр. 285–287.
    • Idem, Етнографска музејска експозиција у функцији комуникационог процеса, Гласник Етнографског института САНУ LV, 1 (2007), 157–170.
    • Idem, „Tранзиција пластике / пластика транзиције у Србији“, у: Стојановић, Марко и Милош, Матић, Пластичне деведесете (каталог изложбе) (Београд: Етнографски музеј у Београду. 2010).
    • Idem, „Мушко радно одело у култури привређивања – питања и одговори“, Гласник Етнографског музеја, књ. 84 (2020), стр. 31–54.
      Idem, Пластичне деведесете (каталог изложбе) (Београд: Етнографски музеј у Београду, 2010, стр. 52–64.
  • Vučetić, Radina, Koka-kola socijalizam (Beograd: Javno preduzeće Službeni glasnik, 2012).
  • Velikonja Mitja et al., Nostalgia on the Move (Belgrade: The Museum of Yugoslavia, 2017).