АУТОР / AUTHOR(S): Милош Матић
DOI: 10.46793/82057-99-4.155M
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Етнографски музеј у Београду дубоко је утемељен на романтичарским идејама с краја XIX столећа, али се, као и читаво друштво, на средини XX столећа нашао у вихору идеолошког преокрета – уведен је социјализам као друштвени, економски и политички поредак који је требало темељно да промени когнитивне системе људи и слику света коју су створили. Сва претходна деловања Етнографског музеја усмерена ка документовању и кодификацији националног идентитета (Срба пре свега) требало је да се прилагоде сада кодификацији нових друштвених идеала, међу којима је концепт братства и јединства народа и народности био један од доминантних. Истраживање тога како је грађен однос према народној и традиционалној култури у Етнографском музеју показује, компаративно с другим великим етнографским музејима у Југославији, да се пре ради о етничкој и идентитетској сегрегацији и партикуларизацији него о градњи неког новог, артифицијелног, југословенског идентитета. Овај рад презентује како су у музејској парадигми концептуализована етнографска и етнолошка истраживања културе и идентитета, пре свега већинског народа у Србији и Југославији. Уочава се да та истраживања нису следила шематски еволуционизам и историјски материјализам као теоријско-методолошки приступ који је званично од државе прокламован и који су се често јављали као доминантни у музејима источне Европе, већ су остала етнографска и етнолошка у класичном смислу и с другим методолошким ограничењима. Приступ култури у одређеној мери подсећао је на етнографски приступ који је негован у СССР-у. Уочава се и то да је Етнографски музеј тек делимично био друштвени агенс за продукцију знања којима се кодификује идеолошки концептуализован однос према појму народ. У највећој мери се радило о етнографском „документовању“ културе помоћу музејских предмета као сведочанства те културе и њених процеса, што је, пак, рађено по узору на музејске приступе у западној Европи.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Етнографски музеј, етнографија, социјализам, историјски материјализам, идентитет, народна култура, идеологија
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Brix, James H., Encyclopedia of Anthropology (Thousand Oaks, London, New Delhi: Sage Publications).
- Влаховић, Митар, „Етнографски музеј НР Србије“, Зборник Етнографског музеја у Београду 1901–1951 (Београд: Научна књига, 1953), стр. 11–22.
- Vučetić, Radina, Koka-kola socijalizam (Beograd: Službeni glasnik, 2012).
- Гавриловић, Љиљана, О политикама, идентитетима и друге музејске приче (Београд: Етнографски институт САНУ, 2009).
- Gorunović, Gordana, „Pseudomarksizam i protofunkcionalizam u srpskoj etnologiji: Kulišić vs. Filipović“, Етноантрополошки проблеми, No. 1, Vol. 2 (2006), str. 185–208.
- Ердељановић, Јован, Основе етнологије (Београд: Задруга професорског друштва, 1932).
- Idem, „Етнолошко проучавање нашег Југа“, Гласник Етнографског музеја, No. VII (1932), стр. 1–5.
- Eriksen, Thomas Hylland and Finn Sivert Nielsen, A History of Anthropology (London: Pluto Press, 2001).
- Жанин Чалић, Мари, Историја Југославије у 20. веку (Београд: Clio, 2013).
- Ковачевић, Иван, Историја српске етнологије II, (Београд: Српски генеалошки центар, 2001).
- Kovačević, Ivan i Dragana Antonijević (ur.), Antropologija novih rituala – socijalizam (Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2013).
- Коларић, Владимир М. и Вук Б. Вукићевић, „Културна политика југословенског самоуправљања: идејно-вредносне основе и модалитети“, Социолошки преглед, No. LII, Vol. 4 (2018): стр. 1230–1250.
- Кулишић, Шпиро, „Идејна и теоријска основа у развитку наших етнографских музеја“, Зборник Етнографског музеја у Београду 1901–1951 (Београд: Научна књига, 1953), стр. 27–31.
- Idem, „Главни правци и нека основна теоријска питања у етнологији“, Гласник Етнографског музеја, No. 24 (1961), стр. 5–24.
- Матић, Милош, „Концептуализација културе у херитолошкој парадигми: музејско надмудривање с материјалним“, Antropologija, No. 11, Vol. 1 (2011), стр. 117– 142.
- Idem, Велика етнографија народа: 120 година истраживања културе у Етнографском музеју (Београд: Етнографски музеј, 2021).
- Митровић, Светлана, „Попис изложби Етнографског музеја од 1901. до 2001. године“, Гласник Етнографског музеја, No. 65–66 (2001), стр. 297–318.
- Наумовић, Слободан, „Устај сељо, устај роде: Симболика сељаштва и политичка комуникација у новијој историји Србије“, Годишњак за друштвену историју, No. II Vol. 1 (1995), стр. 39–63.
- Новаковић, Стојан, „Српски историјско-етнографски музеј“. Гласник Српског ученог друштва, No. XXXIV (1872), стр. 336–356.
- Simić, Marina, „Displaying Nationality as Traditional Culture in the Belgrade Ethnographic Museum“, Гласник Етнографског института САНУ, No. LIV (2006), str. 305–318.
- Stranski, Zbinjek, „Temelji opće muzeologije“, Muzeologija, No. 8 (1970), str. 40–91.
- Токарјов, С. А., Руска етнографија у прошлости и садашњости (Београд: Етнографски музеј, 1947).
- Flere, Sergej, „Nacionalna identifikacija i preferirana nacionalna identifikacija kod mladih – pitanje jugoslovenstva“. Migracijske teme: časopis za istraživanje migracija i narodnosti, No. 4, Vol. 4 (1988), str. 439–453.
- Цвијић, Јован, Балканско полуострво и јужнословенске земље (Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966).
- Чистов, К. В., „Из истории советской этнографии 30–80 гг. ХХ века“. Советская этнография, No. 3 (1983), стр. 3–18.