AUTOR: Mirsen Alibašić
DOI: 10.46793/GP.1501.35A
SAŽETAK:
Lična sigurnost čoveka se može ugroziti na različite načine, pa su odrebde Krivičnog zakonika Republike Srbije kojima se propisuje krivično delo ugrožavanje sigurnosti u članu 138 od posebne važnosti. Naime, ugrožavanje lične sigurnosti se može izvršiti verbalno, pisano, znacima, crtežima, konkludentnim radnjama i slično, međutim u ovom radu se posvećuje pažnja konkludentnim radnjama koje se ne mogu jezički tumačiti i koje se razlikuju od drugih neverbalnih oblika radnji koji mogu imati više različitih značenja. Takođe, u sudskoj praksi je znatno manji broj osuda za ugoržavanje sigurnosti konkludentnim radnjama u odnosu na osude za ugrožavanje sigurnosti na verbalan način. Stoga, predmet ovog rada jeste istraživanje i analiza pojavnih oblika konkludentnih radnji koje predstavljaju pretnju u smislu krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, kao i njihov odnos sa radnjama drugih krivičnih dela. Metodi u radu koji se primenjuju jesu normativni metod, analiza sadržaja i studije slučaja. Cilj istraživanja jeste da se utvrde pomoćni kriterijumi na osnovu kojih se konkludentne radnje mogu smatrati pretnjom i na taj način prepoznaju kao krivično delo u praksi.
KLJUČNE REČI:
Ugrožavanje sigurnosti, konkludentne radnje, pretnja, krivično delo.