Масовном употребом Интернета издаваштво у сфери науке се значајно изменило. Готово сви светски издавачи научних часописа, поред своје папирне форме, истовремено објављују и електронску форму, чиме значајно доприносе видљивости и доступности својих издања. Последњих година знатно је увећан број научних часописа који имају само електронску форму, попут мегачасописа.
Поред чланака у целини, крајњем кориснику је омогућено и да има увид у радове који су цитирани у сваком чланку (уколико је за то плаћена претплата или је часопис у режиму отвореног приступа) или подацима који су коришћени у раду. Систем праћења од библиографског описа референце до пуног текста обезбеђује се преко DOI идентификатора.
DOI (Digital Object Identifier) је јединствена алфанумеричка ниска додељена појединачном дигиталном објекту (чланку, поглављу у књизи и сл.). Преко те ознаке успоставља се веза до Интернет странице на којој се документ налази. Повезивање података о чланцима, DOI бројевима и веб адресама обавља се преко сервиса CrossRef (www.crossref.org).
Тај сервис одржава базу DOI бројева, мета-податке и линкове до пуних текстова. Додатне могућности обухватају проверу на антиплагијаризам у I-thenticate софтверу, а дигитални објекти који добију DOI остају у корпусу за проверу нових радова.
Уобичајена процедура је да се издавачи научних часописа обраћају CrossRef-у за приступање систему и припрему метаподатака, према задатим стандардима. Како у Србији већину часописа издају асоцијације или институције, има оправдања да се додела DOI бројева и припрема метаподатака обједини и тиме учини једноставнијом и ефикаснијом.
У протеклом периоду у Народној библиотеци Србије је примењен целокупан DOI систем и успостављена сарадња са CrossRef-ом, а Министарство просвете, науке и технолошког развоја до сада финансира доделу DOI бројева чланцима за 66 научних часописа. Универзитетска библиотека у Крагујевцу је од јула месеца 2020. године увела услугу доделе DOI броја за потребе издаваштва у оквиру Универзитета у Крагујевцу.
