Poezija za decu Dragane Mladenović i njeni metodički potencijali

Međunarodna naučna konferencija Vaspitanje i obrazovanje između teorije i prakse, 24. 10. 2025. (knjiga 1, 267-278. str.) 

 

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Vladimir Vukomanović Rastegorac

  

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/zbVO25UEI.267VR

SAŽETAK / ABSTRACT:

Za razliku od poezije Dragane Mladenović namenjene odraslima, njeno stvaralaštvo za decu do sada nije zadobilo širu kritičku recepciju ni temeljniju interpretaciju. Stoga je cilj ovog teksta da pokrene dijalog o njenim stihovima za najmlađe tako što će, najpre, ukazati na neke od osnovnih odlika njihovog umetničkog oblikovanja, i to na: dominante u stilizaciji pesničkog govora (antropomorfizacija, groteska, metafora), zauzimanje različitih perspektiva lirskog subjekta i otvaranje prostora za identifikaciju čitaoca, prisustvo intertekstualnosti i korišćenje žanrovskih matrica, sintezu verbalnog i vizuelnog izraza i nelinearno oblikovanje teksta. Budući da svaki od ovih aspekata poziva na raznovrsne situacije učenja u različitim domenima metodike razvoja govora, ponudićemo i prve impulse za njihovu aktualizaciju kroz jezičke igre, podsticanje širokog govornog iskaza i (pret)čitalačkih veština deteta. U konačnici, ovaj tekst ukazuje na to koliko je poezija Dragane Mladenović zahvalna za tumačenje i podsticanje jezičkog stvaralaštva u vaspitno-obrazovnom kontekstu.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

književnost za decu, savremena poezija, jezička igra, široki govorni iskaz, metodika razvoja govora

PROJEKAT / ACKNOWLEDGEMENT:

LITERATURA / REFERENCES:

  • Božić, S. (2020). Uticaj intertekstualnosti i igrivosti na komunikativnost poezije za decu i mlade Popa D. Đurđeva. Philologia mediana, 12(12), 675–689. https://doi.org/10.46630/phm.12.2020.42
  • Ćirić, S. (2007). Program za mlade, šok tela. Gradina, 43(21), 239–242.
  • Ivić, I. (1964). Dečje mišljenje. Beograd: Rad.
  • Kajzer, V. (2004). Groteskno u slikarstvu i pesništvu. Novi Sad: Svetovi.
  • Korunović, G. (2009). (Dvostruka) oštrica (para)teksta. Beogradski književni časopis, 5(14), 233–236.
  • Marinkov, J. (2021). Neka policija sve to dobro ispita i istraži. Beogradski književni časopis, 17(62/63), 93–97.
  • Marković, B. (2025). (Ne)moguće granice poezije za decu i mlade. Beograd: Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača.
  • Mićić, V. (2019). Podsticanje razvoja rane pismenosti. Metodička praksa, 13(1), 171–194.
  • Mićić, V. (2023). Intertekstualni dijalozi u funkciji negovanja čitalačkog iskustva najmlađih. Metodička praksa, 26(2), 157–171.
  • Opačić, Z. (2015). Pretpostavljeni čitalac (kulturni i ideološki kontekst književnosti za decu). Inovacije u nastavi, 28(4), 18–28. https://doi.org/10.5937/inovacije1504018O
  • Panić Maraš, J. (2024). Začudni svet. Beograd: Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača.
  • Perišić, I. (2010). Uvod u teorije smeha. Beograd: Službeni glasnik.
  • Samson, B. (2009). Stvaranje mita o sabotaži poezije: nekoliko pokretačkih poluga u poetskoj evoluciji Dragane Mladenović. Koraci, 43(5/6), 152–156.
  • Spasić, J. (2022). Jezičke igre u govornom razvoju. Jagodina: Fakultet pedagoških nauka.
  • Stanković, D. (2010). Savest nasuprot državi. Koraci, 44(11/12), 190–193.
  • Topić, J. (2005). Kakaizam. Kvartal, 3(4), 69–70.
  • Vukomanović Rastegorac, V. (2022). Uvod u metodiku razvoja govora. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Vukomanović Rastegorac, V. (2023). Individualni neologizmi u pesništvu za decu Dejana Aleksića – jezički aspekti i metodički potencijali. Novorečje, 5(9), 126–143.
  • Živanović, N. (2012). Lažna i prava osećanja. Beogradski književni časopis, 8(29), 222–225.