Примена традиционалних и дигиталних приступа у развоју говора и комуникацијских вештина код деце предшколског и раног школског узраста на примеру народне бајке

Међународна научна конференција Васпитање и образовање између теорије и праксе, 24. 10. 2025. (књига 1, 219-238. стр.) 

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јелена Стошић Јовић , Рада Павловић, Марина Ранђеловић 

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/zbVO25UEI.219SJ

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Тематски оквир рада заснива се на интердисциплинарном приступу који повезује традиционалне обрасце усмене и писане књижевности са савременим дигиталним технологијама у васпитно-образовном процесу. Полазећи од структуралних и семантичких константи бајке – архетипских мотива кризе, трансформације и језичког оснаживања – рад истражује потенцијале бајке као педагошког и терапијског алата у подстицању вербалне продукције код деце предшколског узраста, као и у унапређењу читалачких компетенција код деце млађег школског узраста. У том контексту, посебан акценат ставља се на анализу дигиталнoг мобилног логопедског сета Мобилић, који иновативно интегрише елементе логопедске подршке, стимулише правилан изговор гласова, аудитивну и вербалну пажњу, читање и приповедање на основу датих појмова уз помоћ илустрација, читање једносложних и двосложних речи кроз интерактивне елементе приче и визуелно-звучне стимулације. Циљ рада је да се анализира како бајка, као део језичког наслеђа и средство утицаја на дечју машту, може бити интегрисана у логопедске активности уз подршку дигиталних алата. У раду се приказују структура и функционалност дигиталног логопедског сета Мобилић, уз конкретан пример примене у раду са децом. Активности укључују анализу гласова, артикулације, корекцију приликом неадекватног изговора гласова, разумевања и изражавања, кроз прилагођене логопедске задатке који прате структуру одабране бајке. Поред приказа активности, у раду се сагледавају и могућности даље примене оваквих мултимодалних алата у логопедској терапији, са освртом на њихову доступност, флексибилност и мотивациони ефекат на децу. Рад представља допринос повезивању традиционалних наративних облика и савремених технологија у циљу развоја говорно-језичких способности код деце предшколског и млађег школског узраста.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

бајка, језички развој, рано детињство, дигитална технологија, логопедска подршка, Мобилић (дигитални логопедски сет)

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Bettelheim, B. (1976). The uses of enchantment: The meaning and importance of fairy tales. New York: Knopf.
  • Bruner, J. S. (1986). Actual minds, possible worlds. Cambridge, MA: Harvard University Press.
  • Bruner, J. S. (1996). The culture of education. Cambridge, MA: Harvard University Press.
  • Ehri, L. C. (2005). Learning to read words: Theory, findings, and issues. Scientific Studies of Reading, 9(2), 167–188. https://doi.org/10.1207/s1532799xssr0902_4
  • Gvozden, Đ. (2013). Uvod u književnost za decu. Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Илић, С. и Јовановић, М. (2021). Инклузивна пракса у настави српског језика. Педагошка стварност, 67(3), 302–318.
  • Isbell, R., Sobol, J., Lindauer, L. & Lowrance, A. (2004). The effects of storytelling and story reading on the oral language complexity and story comprehension of young children. Early Childhood Education Journal, 32(3), 157–163. https://doi.org/10.1023/B:ECEJ.0000048967.94189.a3
  • Ivanković, S. (2015). Logopedski priručnik za razvoj jezika i govora. Novi Sad: Filozofski fakultet.
  • Kostić, Đ. & Vladisavljević, M. (2022). Logopedska praksa u digitalnom okruženju. Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Kress, G. (2010). Multimodality: A social semiotic approach to contemporary communication. London: Routledge.
  • Mallan, K. (1999). Storytelling in the school curriculum. Brisbane: PETA.
  • Mayer, R. E. (2009). Multimedia learning (2nd ed.). Cambridge: Cambridge University Press.
  • Nikolajeva, M. (2005). Aesthetic approaches to children’s literature: An introduction. Lanham: Scarecrow Press.
  • Perrault, Ch. (1697/2009). Cendrillon. Paris: Éditions Gallimard Jeunesse.
  • Petković, J. i Stanković, N. (2020). Digitalni alati kao podrška razvoju komunikacijskih sposobnosti u inkluzivnom obrazovanju. Nastava i vaspitanje, 69(4), 511–526.
  • Petrović, M. i Marković, S. (2023). Digitalna pedagogija u osnovnoškolskom obrazovanju: Perspektive i izazovi. Beograd: Institut za obrazovanje i tehnologiju.
  • Plowman, L., McPake, J. & Stephen, C. (2010). The technologisation of childhood? Young children and technology in the home. Children & Society, 24(1), 63–74. https://doi.org/10.1111/j.1099-0860.2008.00180.x
  • Propp, V. (1968). Morphology of the folktale (2nd ed., L. Scott, Trans.). Austin: University of Texas Press. (Original work published 1928)
  • Robin, B. R. (2008). Digital storytelling: A powerful technology tool for the 21st century classroom. Theory Into Practice, 47(3), 220–228. https://doi.org/10.1080/00405840802153916
  • Snowling, M. J. & Hulme, C. (2011). Evidence-based interventions for reading and language difficulties: Creating a virtuous circle. British Journal of Educational Psychology, 81(1), 1–23. https://doi.org/10.1111/j.2044-8279.2010.02014.x
  • Tompkins, G. E. (2014). Language arts: Patterns of practice (8th ed.). Boston: Pearson.
  • UNESCO (2021). Reimagining our futures together: A new social contract for education. Paris: UNESCO Publishing
  • Vygotsky, L. S. (1978). Mind in society: The development of higher psychological processes. In M. Cole, V. John-Steiner, S. Scribner & E. Souberman (eds. & Trans.). Harvard University Press.
  • Vuković, M. i Miletić, S. (2020). Multisenzorna podrška u logopedskoj intervenciji: Priručnik za stručnjake. Novi Sad: Centar za logopedsku edukaciju.
  • Wright, J. & Katz, D. (2007). Digital technologies in speech therapy: Parent and professional perspectives. Journal of Communication Disorders, 40(5), 365–375. https://doi.org/10.1016/j.jcomdis.2007.02.002
  • Zipes, J. (2006). Why fairy tales stick: The evolution and relevance of a genre. New York: Routledge.