Heavenly Patrons and Earthly Communities: Identification and Topoi in Hymnography

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

(Trans-)Formation of Identities: Orthodox Christians in Ottoman Balkans (c.1450–c.1750) -FORMIDOX

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

• Aerts, W. J. “Hagar in The So-Called Daniel-Diegesis and in Other Byzantine Writings”, in: Abraham, the Nations, and the Hagarites: Jewish, Christian, and Islamic Perspectives on Kinship with Abraham, eds. Martin Goodman, George H. van Kooten, Jacques T. A. G. M. van Ruiten. Leiden: Brill, 2010, 33–44.
• Assmann, J. Das kulturelle Gedächtnis: Schrift, Erinnerung und politische Identität in frühen Hochkulturen. München: Beck, 2002.
• Brubaker, R., Cooper, F. “Beyond ‘Identity’”. Theory and Society 29 (2000), 1–47.
• Cuneo, T. Ritualized Faith: Essays on the Philosophy of Liturgy. Oxford: Oxford University Press, 2016.
• Dinić-Knežević, D. „Sremski Brankovići”. Istraživanja 4 (1975), 5–47.
• Erll, A. Kollektives Gedächtnis und Erinnerungskulturen. Eine Einführung. Stuttgart: J. B. Metzler, 2017.
• Gschwandtner, C. M. “Mimesis or Metamorphosis? Eastern Orthodox Liturgical Practice and Its Philosophical Background”. Religions 8/5 (2017), 1–22.
• Hall, E. Inventing the Barbarian: Greek Self-Definition through Tragedy. Oxford: Oxford University Press, 1989.
• Kahn, A., Lipovetsky, M., Reyfman, I., Sandler, S. A History of Russian Literature. Oxford: Oxford University Press, 2018.
• Krueger, D. Liturgical Subjects: Christian Ritual, Biblical Narrative, and the Formation of the Self in Byzantium. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2014.
• Leerssen, J. “Imagology: History and Method”, in: Imagology: The Cultural Construction and Literary Representation of National Characters. A Critical Survey, eds. Manfred Beller, Joep Leerssen. Leiden: Brill, 2007, 17–32.
• Messis, Ch., Papaioannou, S. “Orality and Textuality (With an Appendix on the Byzantine Conceptions)”, in: The Oxford Handbook of Byzantine Literature, ed. Stratis Papaioannou. New York: Oxford University Press, 2021, 241–272.
• Nikolić, M., Pavlović, B. “Bulgarians, Serbs, and the Rus in the Central Balkans in Byzantine Historical Narratives (Late 10^th – Mid-13^th Century): The View from Constantinople”. Zbornik radova Vizantološkog instituta 60/2 (2023), 739–767.
• Noort, E. “Created in the Image of the Son: Ishmael and Hagar”, in: Abraham, the Nations, and the Hagarites: Jewish, Christian, and Islamic Perspectives on Kinship with Abraham, eds. Martin Goodman, George H. van Kooten, Jacques T. A. G. M. van Ruiten. Leiden: Brill, 2010, 33–44.
• Olkinuora, D. “Performance Theory and the Study of Byzantine Hymnography: Andrew of Crete’s Canon on Lazarus”. Ortodoksia 59 (2019), 7–31.
• Papaioannou, S. “Sacred Song”, in: The Oxford Handbook of Byzantine Literature, ed. Stratis Papaioannou. New York: Oxford University Press, 2021, 431–461.
• Pratsch, Th. Der hagiographische Topos: Griechische Heiligenviten in mittelbyzantinischer Zeit. Berlin; New York: De Gruyter, 2005.
• Radojičić, Đ. Sp. Antologija stare srpske književnosti (XI–XVIII veka). Beograd: Nolit, 1960.
• Sládeček, M., Vasiljević, J. “Predgovor”, u: Kolektivno sećanje i politike pamćenja, prir. Michal Sládeček, Jelena Vasiljević, Tamara Petrović Trifunović. Beograd: Zavod za udžbenike; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2015, 7–29.
• Wolińska, T. “Arabs, (H)agarenes, Ishmaelites, Saracens – a Few Remarks about Naming”, in: Byzantium and the Arabs: The Encounter of Civilizations (from Sixth to Mid-Eighth Century), eds. Teresa Wolińska, Pawel Filipczak. Łódź: Wydawnictwo Uniwersytetu Łódzkiego, 2015, 22–37.
• Бабић, Т. „О светим местима Светог Саве: Хијеротопија Истока и Запада у Доментијано-вом и Теодосијевом Житију Св. Саве“. Philologia Mediana 14 (2022), 173–184.
• Богдановић, Д. Историја српске књижевности [књ.] 1. Стара српска књижевност. Београд: Досије; Научна књига, 1991.
• Васиљевић, М. Култови светих на централном Балкану у време османских освајања. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2021.
• Веселиновић, Р. “Срби у Великом рату 1683–1699”, у: Историја српског народа [књ.] 3/1. Срби под туђинском влашћу, ур. Радован Самарџић. Београд: СКЗ, 1993, 491–574.
• Витић, З. „Патриотска лексика у српској средњовековној хагиографији: Нацрт за појмовник“, у: С. Марјановић-Душанић и др., Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовековља. Београд: Филозофски факултет, 2024, 115–181.
• Вуковић, С. Српски јерарси: од деветог до двадесетог века. Београд; Подгорица; Крагујевац: Евро; Унирекс; Каленић, 1996.
• Грујић, Р. М. Духовни живот Срба у Војводини [књ.] 1: до велике сеобе од 1690. год. Нови Сад: Историјско друштво, 1939.
• Дојчиновић, Д. “Национални идентитет у старој српској црквеној поезији”, у: Филологија и универзитет: тематски зборник радова, ур. Бојана Димитријевић. Ниш: Филозофски факултет, 2012, 879–894.
• Ивановић, А. “Топика и мимеза у Служби Светом кнезу Лазару”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима 17 (2021), 25–40.
• Ивановић, А. “Химнографија као лирска апострофа: Служба Светом кнезу Лазару”, в: Четивото за миряни в южнославянския репертоар ХІV–ХVІІІ в. Сборник от Международната научна конференция София, 16–18 ноември 2023, ред. Нина Гагова, Мария Йовчева, Ана Стойкова. София: Изд. център “Боян Пенев”, 2025, 124–136.
• Јагић, В. „Још нешто о животу св. Ђурђа Кратовца“, Гласник Српског ученог друштва 40 (1874), 121–131.
• Јовановић, Г., Спасојевић, М. „О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик“, у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI, ур. Гордана Јовановић. Београд: Институт за српски језик САНУ; Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 2021, 95–109.
• Йовчева, М. „Химнографски творби за новите мъченици”, в: История на българската средновековна литература, съст. Анисава Милтенова. София: Изток–Запад, 2008, 708–712.
• Јовић, Р. Динамика црквеног идентитета: црквена организација као енигма у загонетки. Београд: Biblos Books, 2023.
• Кожухаров, С. Проблеми на старобългарската поезия [том] 1. София: Изд. център “Боян Пенев”, 2004.
• Коматина, И. Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт Београд, 2016.
• Кристианс, Д. Топосы в песнопениях византийской служебной минеи и проблемы их переноса на славянскую почву. Москва: Индрик, 2018.
• Марјановић-Душанић, С. Владарска идеологија Немањића: дипломатичка студија. Београд: Српска књижевна задруга, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Clio, 1997.
• Наумов, А. Идея – образ – текст. Исследования по церковнославянской литературе. Москва: Индрик, 2020.
• Павловић, Л. Култови лица код Срба и Македонаца: историјско-етнографска расправа. Београд: Службени гласник, 2022.
• Пиккио, Р. Slavia Ortodoxa: Литература и язык. Москва: Знак, 2003.
• Руди, Т. Р. “«Яко столп непоколебим» (об одном агиографическом топосе)”, у: Труды Отдела древнерусской литературы [том] 55, ред. Лидия Викторовна Соколова. Санкт Петербург: Дмитрий Буланин, 2004, 211–227.
• Савић, А. З. “‘Незнабошци дођоше у достојање твоје’ (Пс 78, 1): Идентитет и другост у српском политичком дискурсу епохе османских освајања”, у: Марјановић-Душанић, С. и др., Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовеко-вља. Београд: Филозофски факултет, 2024, 77–115.
• Савић, А. З. “Novus Israel: Нацрт за историју идеје о богоизабрању код Срба (XIII–XVI век)”, у: Концепти национализма и патриотизма у српском политичком дискурсу: Средњи век, нови век, савремено доба [књ.] 1, ур. Смиља Марјановић Душанић, Алек-сандар З. Савић. Београд: Филозофски факултет, 2025, 51–80.
• Симић, В. За љубав отаџбине: патриоте и патриотизми у српској култури XVIII века у Хабзбуршкој монархији. Нови Сад: Галерија Матице српске, 2012.
• Спремић, М. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга, 1999.
• Суботин-Голубовић, Т. “Литургијски рукописи”, у: Свет српске рукописне књиге (XII–XVII век), ур. Душан Оташевић, Зоран Ракић, Ирена Шпадијер. Београд: САНУ, 2016, 89–109.
• Темчин, С. Ю. “Печско-мохачски епископ Никанор (Мелентиевич) как автор службы сербскому деспоту Иоанну Бранковичу”. Rocznik Teologiczny 1 (2014), 63–72.
• Тимотијевић, М. “Сремски деспоти Бранковићи и оснивање манастира Крушедола”. Зборник Матице српске за ликовне уметности 27–28 (1991–1992), 127–149.
• Тимотијевић, М. Рађање модерне приватности: приватни живот Срба у Хабзбуршкој монархији од краја 17. до почетка 19. века. Београд: Clio, 2006.
• Трифуновић, Ђ. “Белешке о делима у Србљаку”, у: О Србљаку. Студије, прир. Ђорђе Трифуновић. Београд: СКЗ, 1970, 271–368.
• Ћирковић, С. “Последњи Бранковићи”, у: Историја српског народа [књ.] 2. Доба борби за очување и обнову државе (1371–1537), ур. Јованка Калић. Београд: СКЗ, 1982, 445–464.
• Ћирковић, С. “Варвари”, у: Лексикон српског средњег века, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 67–68.
• Ћирковић, С. “Племе”, у: Лексикон српског средњег века, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 521–523.
• Шпадијер, И. Свети Петар Коришки у старој српској књижевности. Београд: Чигоја штампа, 2014.
• Шулетић, Н. “Српска црква после 1459. године: о интеграцији српског клера у турски фискални систем”, у: Пад Српске деспотовине 1459. године: зборник радова са научног скупа, одржаног 12–14. новембра 2009. године, ур. Момчило Спремић. Београд: САНУ, 2011, 331–349.