УПРАВЉАЊЕ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ У ЕЕС / 21. симпозијум CIGRE Србија 2024 (стр. 154-164)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Срђан Суботић, Јулијана Вићовац, Милица Нектаријевић, Александар Војиновић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/CIGRE21S.154S
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Расподела трошкова корективних мера (ремедијалних акција) са прекограничним утицајем је саставни део процеса обезбеђивања сигурности рада преносног система на регионалном нивоу.
Европска Уредба o успостављању смерница за рад система за пренос електричне енергије 1485/2017 [1] која је прилагођена за примену у уговорним странама Енергетске заједнице, у члану 75. предвиђа усвајање методологије за координацију анализа оперативне сигурности. Даље, члан 76. уређује начин доношења и садржај ове методологије и наводи да је њен саставни део и расподела трошкова корективних мера. Такође, ова регулатива наводи да у принципу, трошкове загушења са прекограничним утицајем сносе оператори преносних система сразмерно негативном утицају размене енергије између предметних контролних области на загушени елемент мреже. Приметимо да оваква формулација дозвољава и друге начине за расподелу трошкова корективних мера, што је искоришћено да се у оквиру европског пројекта Reliability, Resilience and Defence technology for the Grid (R2D2) [2] разради расподела трошкова која је објашњена у овом раду.
У региону Западног Балкана, оператори преносног система су израдили методологију за координисане анализе оперативне сигурности, али без расподеле трошкова, и она се примењује код корисника услуга регионалног координационог центра СЦЦ, Београд. За разлику од других региона, загушења у мрежи нису толико честа појава, али је приметно да се њихов број повећава, те питање расподеле трошкова корективних мера постаје хитно за решавање.
Постоји неколико приступа код расподеле трошкова. На пример, трошкове може да сноси оператор који активира корективну меру (што одговара тренутном стању у нашем региону без договора о подели трошкова). Други приступ је да трошкове сноси оператор који захтева покретање корективне мере. Трећи приступ одговара наведеном пасусу из уредбе 2017/1485 – овакав приступ неки називају и “загађивач плаћа“.
Предлог расподеле трошкова који је представљен у овом раду полази од чињенице да корективне мере могу проузроковати високе трошкове, па би у нашем региону више одговарао принцип извесне социјализације трошкова, тј. равномернија расподела између укључених оператора. Такође, замишљено је да се расподела трошкова примењује на све корективне мере са прекограничним утицајем које су резулат оптимизације трошкова и договора оператора преносних система у региону.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
корективне мере, расподела трошкова, прекогранични утицај, загушење, регионална координација, оперативна сигурност
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
[1] Уредба o успостављању смерница за рад система за пренос електричне енергије – Commission Regulation (EU) 2017/1485 of 2 August 2017 establishing a guideline on electricity transmission system operation
[2] Reliability, Resilience and Defence technology for the Grid (R2D2) https://r2d2project.eu