РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА КРОЗ УВОЂЕЊЕ УРБАНИСТИЧКИХ ПАРАМЕТАРА – ОД ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ ДО ЗЕЛЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ – ПРИМЕР ГРАДА ШАПЦА

„УРБАНИЗАМ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ” (2024),  [209-216]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Славица Ференц

E-MAIL: slavicaferenc@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Urbanizam24.209F

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Доношењем одлуке о изради плана генералне регулације2 за целокупно подручје градског насеља Шабац, нашли смо се на почетку новог планског циклуса. Анализирајући све предности и недостатке предходно дефинисаних правила уређења и правила грађења кроз план генералне регулације, посебна пажња је посвећена развоју зелене инфраструктуре. Неки градови имају ту срећу да бирају решења која се базирају на унапређењу инструмената за подизање отпорности на климатске промене и унапређење стања животне средине, уводе инструменте „healty city“, „smart city“, док неки градови, међу којима је и Шабац, примарно морају да се боре за ваздух. Сваки од предходних планова је у себи садржао и услове за уређење зелених површина али тек од 2009. године када је установљено да зеленило сваке парцеле чини део система зелених површина, почињу да се примећују помаци. Помаци су мали али видљиви. Узроци ниске реализације су подједнако подељени, како на недостатак интереса инвеститора, тако и на небригу станара или њихов интерес за паркирањем. Рeaлизaциja систeмa зeлeних пoвршинa пoдрaзумeвa прoмeну њихoвoг стaтусa oд пoдрeђeнe у примaрну грaдску инфрaструктуру – зелену инфраструктуру. Зелена инфраструктура мора добити статус објеката од јавног интереса јер само кроз промену система вредновања можемо доћи до истинске примене урбанистичких параметара. У складу са развојем стручне мисли и планова које су за своја подручја радили други градови, по први пут се очекује увођење нових параметара у урбанистико планирање: еколошки индекс, тежински фактор, еколошки функционални простор итд. 

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

 

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • „Систeм зeлeних пoвршинa у oквиру Гeнeрaлнoг плaнa Шaпцa до 2021. године“ кoje je зa пoтрeбe изрaдe плaнa изрaдиo Шумaрски фaкултeт из Бeoгрaдa, Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру, проф. др Љиљана Вујковић;
  • ПГР система зелених површина Београда, „Сл. лист Града Београда, 110/19, ЈУП Урбанистички завод Београда;
  • ГУП Града Новог Сада, ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам Нови Сад, 2022),
  • „Зелена инфраструктура у компакт граду – еколошки индекс као инструмент отпорности на климатске промене: шта свако треба да зна, шта свако може да уради“, Аница Теофиловић и група аутора, Удружење пејзажних архитеката Србије, Београд, 2022.
  • http://dendrology.ru/books/item/f00/s00/z0000040/st003.shtml
  • https://edukacija.rs/matematika