AUTHOR(S) / АУТОР(И): Бранислав Антонић
E-MAIL: antonic83@gmail.com
DOI: 10.46793/Urbanizam24.129A
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Демографски подаци добијени пописом 2022. године у Србији указују на велико опадање броја становника у држави. Ово се пресликава и на стање у 167 српских градова. Према пописним подацима између 2011. и 2022. године демографски је расло свега 11% градских насеља у Србији. Ако се зна да је већина њих у ширем градском подручју Београда и Новог Сада, онда су добијени подаци још поразнији. Овим радом се даје приказ (опадања) српских градова према попису 2022. године, а потом се отвара расправа око начина како се очигледно свеприсутно урбано опадање може искористити за нови урбани развој без обзира да ли то значи поновни демографски раст или успоравање опадања. У овом делу дају се теоријски елементи концепта градова у опадању како би се на основу тога извукли закључци о перспективама градова у Србији.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
- Антонић, Б. (2018). Становање у функцији покретања урбаног развоја деградираних градова: случај градова у Војводини. Београд: Архитектонски факултет. Преузето са: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/10342.
- Антонић, Ђукић, А. и Марић, Ј. (2020). Размере опадања градова у Србији на почетку трећег миленијума: садашњи трендови и поуке за будућност. У: А. Јевтић и Б. Драшковић (ур.), Будућност градова и урбанизма (стр. 31-41). Београд: Удружење урбаниста Србије.
- Влада Републике Србије (2019). Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године. „Службени гласник РС―бр. 47/19. Преузето са: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2019/47/1/reg.
- Вуковић, Д. (ур.) (2022). Национални извештај о људском развоју Србија 2022 – Људски развој као одговор на демографске промене. Београд: UNDP Србија. Преузето са: https://hdr.undp.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Nacionalni-izvestaj-o-ljudskom-razvojuSrbija-2022-e1.pdf.
- Министарство грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја – МГСИ (2021). Просторни план Републике Србије од 2021. до 2035. године – Нацрт. Београд: МГСИ. Преузето са: https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/PPRS%20Nacrt.pdf.
- Републички завод за статистику – РСЗ (2022, 12. децембар). Конференција за медије – Први резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године. РЗС. Преузето са https://popis2022.stat.gov.rs/sr-cyrl/5-vestisaopstenja/news-events/21122022-konferencija-za-medije/.
- Bernt, M., Cocks, M., Couch, C., Grossmann, K., Haase, A. & Rink, D. (2012). Policy Response, Governance and Future Directions, Shrink Smart: Research Brief No. 2. Leipzig: Helmholtz Centre for Environmental Research.
- Hollander, J., Pallagst, K., Schwarz, T. & Popper, F. (2009). Planning Shrinking Cities. Преузето са https://www.researchgate.net/publication/228125028_Planning_Shrinking_Cities.
- Hospers, G-J. (2013). Coping with shrinkage in Europe’s cities and towns. European Planning Studies, 22(7), 1507-1523. DOI: 10.1080/09654313.2013.793655.
- Hospers, G-J. (2014). Policy Responses to Urban Shrinkage: From Growth Thinking to Civic Engagement. URBAN DESIGN International, 18(1), 78-89. DOI: 10.1057/udi.2012.29.
- Jessen, J. (2006). Urban Renewal – A Look Back to the Future. The Importance of Models in Renewing Urban Planning. German Journal of
Urban Studies, 45(1), 1–17. Преузето са https://difu.de/node/5993. - Pallagst, K., Wiechmann, T. & Martinez-Fernandez, C. (Eds.) (2013). Shrinking Cities: International Perspectives and Policy Implications. Oxford: Routledge.
- Restrepo Cadavid, P., Cineas, G., Quintero, L. & Zhukova, S. (2017). Cities in Eastern Europe and Central Asia: A Story of Urban Growth and Decline. Washington, DC: World Bank.
- Kang Wu, K. & Yao, C. (2021). Exploring the association between shrinking cities and the loss of external investment: An intercity network analysis. Cities, 119, 103351. DOI: 10.1016/j.cities.2021.103351